 |
Dan Vašeg rođenja
"Svet otkrića" od Danijel Dž.Borstina
koji se bavi pitanjima zbog čega je svet takav kakav je koje su to istine, zablude, dogme dovele do toga da poprimi upravo ovakav oblik, dakle mogli bismo reći - samom istorijom.
"Da li ste se ikad zapitali kako to da nedelja ima baš sedam dana. Zašto ne osam ili devet... Poznato je da su Rimljani već početkom trećeg veka n.e. živeli po sedmodnevnoj nedelji a pre toga njihova sedmica je imala osam dana, iako se i danas ne zna zasigurno zašto su to promenili. Postoji mogućnost da su u opticaju svakako morale biti neke nove popularne predstave.
Jedna od njih bila je predstava o sabatu, koja je u Rim dospela preko Jevreja - "Sećaj se dana odmora da bi mogao da ga svetkujes" kaže Četvrta zapovest.
"Šest dana ćeš raditi i obavljati sav posao svoj, ali sedmog dana je sabat Gospoda Boga tvojega. Jer Gospod je za šest dana stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima i na njima, a sedmog dana je počivao; zato je Gospod blagoslovio sabat, dan odmora, i svetim ga učinio (Egzodus, 20:8-II).
Tu su na delu bile i druge, u manjoj meri teološke sile, kao sto je ljudska potreba da osveži telo i um. Zamisao o sedmom danu odmora, kao i sam naziv sabat (od vavilonskog Sabattu), po svoj prilici je opstalo iz godina kada su Jevreji bili zarobljeni u Vavilonu. Vavilonci su uvažavali odredjene brojčano obeležene dane - sedmi, četrnaesti, devetnaesti... - kada su njihovom kralju bile zabranjene neke posebne delatnosti.
Drugu sličnost pronalazimo u nazivu subota, koji su Jevreji, Rimljani i drugi narodi posle njih počeli da upotrebljavaju za svoj dan odmora. Kod Rimljana ja Saturnov dan, ili engl. Saturday, bio dan kobnog znamenja kada su svi poslovi bili osudjeni na nesreću, dan kada nije trebalo voditi bitke ni polaziti na put. Niko normalan nije želeo da se izlaže pogibeljima koje donosi Saturn. Prema Tacitu, sabat se slavio u čast Saturna jer "od sedam zvezda koje upravljaju ljudima, Saturn dostiže najvišu sferu i ima najveću moć".
Tako je zapravo svaki dan bio posvećen jednoj od sedam planeta. Prema tadašnjoj astronomiji,medju tih sedam planeta, ubrajali su se i Sunce i Mesec, ali ne i Zemlja. Nama poznati redosled naziva dana u sedmici potiče od planeta za koje su Rimljani smatrali da naizmenično vladaju prvim satom svakog dana. Tako su astrolozi tog doba iskoristili redosled planeta u skladu sa njihovom navodnom udaljenošću od Zemlje da bi izračunali uticaj svake planete na ovozemaljske poslove. Redosled planeta koje su vladale danima u nedelji bio je sledeći: Sunce, Mesec, Mars, Merkur, Jupiter, Venera i Saturn. Imena dana u nedelji su živi svedoci moći koju je astrologija imala u to davno doba a analogija između naziva dana u nedelji i planete koja njime vlada u nekim slučajevima je zamenjena slikovitim opisom - Friday i Freitag su Venerini dani kada se manje radi i uglavnom odmara, Jeudi i Giovedi su dani Jupitera koji se više "igra i raduje" nego što radi, Dienstag je dan "službe" ili Marsov dan - dan izvršenja dužnosti, obaveza.
>>>
Korišćenje ovih tekstova, u celini ili parcijalno, bez odobrenja autora nije dozvoljeno i povlači odgovarajuće zakonske konsekvence. |
