Pojam Lilit podrazmeva tri tela, tri principa, tri tačke - pojma u astrologiji. Na našim prostorima najveći deo ljudi je upoznat sa takozvanim Tamnim Mesecom Lilit koji je «satelit» Zemlje. U suštini, samo Mesec je njen prirodni pratilac. Lilit se nalazi u istoj orbiti oko Zemlje, ali na nešto udaljenijoj putanji od Meseca, i veruje se da je to Tamni Mesec koji predstavlja suprotnost Meseca, koji je uvek princip svetla. O tom Tamnom Mesecu govorili su brojni astrolozi tokom poslednjih vekova, a poslednji koji je proučavanju posvetio dosta pažnje je Sefarijel, koji je živeo početkom 20 veka - on je govorio da ga je i video, da je imao priliku da zabeleži njegov položaj i kretanje. U godinama koje slede nakon toga, su izračunate efemeride za kretanje Lilit, i danas se uzima da ovaj Tamni Mesec prelazi dnevno, oko 3 stepena i 1 minut. Osim ideja nekoliko astronoma i astrologa koji su tvrdili da su videli ovo nebesko telo, i to u određenim situacijama (jer kako je on taman vidljiv samo kada prelazi preko nekog svetlog tela), zapravo njegovo postojanje do danas nije dokazano, apsolutno je hipotetičan, i u ozbiljnoj astronomiji se ne koristi. Ipak, njegov upliv zaista postoji, i moguće je u efemeridama pronaći njegov trenutni položaj u odnosu na ostala tela, i pratiti efekat koji izaziva

U astrološkim softverima se pronalazi sasvim drugi pojam Lilita - to je Crni Mesec. Pod ovim imenom podrazumevamo matematičku tačku, koja se nalazi u jednoj od dve žižne tačke, koji egzistiraju u eliptičnom kretanju našeg Meseca oko planete Zemlje. Naime, kretanje Meseca oko Zemlje nije kružno - već elipsoidno, pa u svakoj elipsi postoje dve žižne tačke. U jednoj od te dve tačke je planeta Zemlja, a u drugoj, sasvim nasuprot Zemlje, se smatra da se «nalazi» Crni Mesec Lilit, zapravo antipod Zemlje. U tom smislu, ova Lilit nije telo, već matematički izračunata tačka. Ona ima značajno sporije kretanje u odnosu na prethodni Tamni Mesec, i taj položaj uglavnom se pronalazi u svim astrološkim softverima, kao i većini astroloških tekstova. Razlika između ove dve Lilit je u brzini, jer je Tamni Mesec značajno brži od Crnog Meseca, koji je izuzetno spor, i upravo ovo je jedan od dobrih načina da se oni razlikuju.
U trećem slučaju, pod pojmom Lilit posmatramo asteroid, koji se u programima pronalazi pod istom grupom - gde su i Ceres, Palas, Juno i Vesta. Taj asteroid u svojoj praksi koristi redovno Julija Pinter, koja će gostujući na Konferenciji, imati predavanje na temu Asteroida. Ona u svojoj praksi redovno korisi nekih 16 asteroida, posvećujući im prilično pažnje. Efemeride za asteroide ne možemo pronaći u regularnim softverima ali postoje tabele sa položajima.
Baš kao što egzistiraju 4 dela priče o Mesecu kroz asteroide, kao 4 dela jednog ženskog principa, 4 aspekta žene, tako postoje i više aspekata Lilit. Jedan bi predstavljao telo koje postoji, materijalno - asteroid Lilit. Drugo bi bilo Tamni Mesec kog je, između ostalog, i Mile Dupor opisao u svojoj literaturi, i čije postojanje nikada nije dokazano (ponekad je viđen ali nikada nije naučno potvrđen), i treći Crni Mesec – Lilit, koji u materijalnom smislu ne postoji već je nematejalna, matematička tačka, druga žižna tačka u elipsoidnoj putanji. Dakle, postoji trojstvo koje čine - princip materije od asteroida, onoga što bi mogao biti odnos između Meseca i Zemlje, i treći deo koji čini nematerijalnu strukturu (matematička tačka).
Četvrti pojam koji je povezan sa Lilit, je zvezda Algol. Ona je u Hebrejskoj astrologiji vezana za Lilit, jer predstavlja jednu ženu, kao vrstu seksualne energije, koja je zakočena ali jako naglašena. Tako dobijamo posebnu strukturu - dobijamo ponovo 4 principa mračne strane Meseca. Ako smo govorili o asteroidima kao principu Meseca i njegovim delovima, sada ponovo kod Tamnog Meseca imamo 4 forme - fiksna zvezda, nematerijalna tačka, hipotetička planeta i asteroid.