Šta je san ?

Sigmund Frojd [1856-1939]
austrijski psiholog i psihijatar, prvi je započeo naučno da istražuje nesvesnu pozadinu svesti i snove. On uvodi pojam podsvesnog, koji čini osnovnu kategoriju njegove psihoanalize, i smatra da je osnova celokupnog života u sferi koja je nastala potiskivanjem nagona i da ona bitno odrešuje sve naše svesne aktivnosti. Po njemu snovi nisu nikakva slučajnost već da su povezani sa svesnim mislima, problemima i imaju smisao. Kako u toku spavanja slabi budnost superega, naše društvene i moralne savesti, to je prilika za ispunjenje prigušenih potisnutih želja, agresivnih poriva i seksualnih nagona, zakopanih u dubinu podsvesti, koji se nisu mogli ostvariti. U potisnutoj seksualnosti on vidi izvorište većine simbola u snovima koji su sačuvali svoju ogromnu razornu snagu i kojima je potreban izlaz. Snovi pružaju mogućnost za pražnjenje i spašavaju psihu i svest čoveka od tih rušilačkih sila. Frojdove teorije iz raznih oblasti psihologije i danas imaju veliki uticaj na brojne nastavljače psihoanalize u čitavom svetu, ali su mnogi kritički posmatrali njegov rad i ukazivali na brojne nedostatke, nedorečenosti i jednostranost nekih njegovih stavova. Nova otkrića u vezi teorije snova izgleda da daju za pravo Frojdu da su snovi inspirisani skrivenim željama. Studije su pokazale da oblasti mozga koje su zadužene za emocije, a možda i motivaciju, ipak igraju odrešenu ulogu u procesu sanjanja. Utvršenoje da su oblasti mozga koje se vezuju za emocije i vizuelne predstave izuzetno aktivne tokom sna, dok su one koje se vezuju za logiku i planiranje “isključene”. To je možda razlog zašto su snovi nabijeni emocijama, ali i čudni i rascepkani. Mark Solms neurolog na londonskom Kraljevskom medicinskom fakultetu kaže:”Mi nismo dokazali čitavo zdanje teorije sna, ali izgleda da je Frojd bio na pravom putu”.

Karl Gustav Jung [1875 - 1961]
švajcarski psiholog i psihijatar, osnivač analitičke psihologije, suprostavlja se mišljenju da jedan nagon [pre svega seksualni] može da bude osnov celokupnog duševnog života. On uvodi pojam nesvesnog [individualnog i kolektivnog koje nije samo skladišta doživljenih utisaka i potisnutih želja već i kreator sna, a definiše ga kao iskustvo naših predaka koje prevazilaz lično iskustvo. Sa nesvesnim, koje je dobar prijatelj i savetnik svesnog, mi komuniciramo i upoznajemo ga pretežno putem snova koji su po njemu poniranje u kolektivnu i individualnu podsvest pri čemu je kolektivna podsvest onaj deo u mozgu u kome su uskladištena iskustva vezana za evoluciju ljudske vrste. Funkcija snova se ogleda u pokušaju da se povrati psihološki sklad kroz uspostavljanje ravnoteže izmešu svesnog i nesvesnog dela naše ličnosti. U Jungovoj analitičkoj psihologiji simboli iz snova su ključ za razumevanje snevačevog sadašnjeg i budućeg života, a ne prošlih konflikata kako je smatrao Frojd .

Mišel Žuve,
veliki francuski naučnik i istraživač u oblasti snova, kaže da je san, pre svega, manifestacija naslednog i kolektivnog sećanja, jedini način da se shvati ono što nam je urošeno i neophodno da preživimo. Sanjam dakle postojim, kaže M. Žuve i navodi priču o dva blizanca koji su razdvojeni u ranom detinjstvu i odgajani u različitim uslovima, jedan u nacističkoj nemačkoj drugi u izraelskom kibucu. Kada su se posle dvadeset godina sreli umesto da budu potpuno različiti oni su ostali skoro isti. Jedino objašnjenje za ovo je, kaže on, da se svake noći, u dubokom snu, ponovo uspostavlja genetska i anatomska struktura, odnosno da se vrši reprogramiranje koje briše spoljne uticaje, kako bi se rekonstruisala ličnost i ojačala individualnost.