Anđelima u susret – i ti to možeš

Ideja ove knjige nije samo da vam približim anđele, jer je već dosta toga pisano o njima, mada najveći deo je pogrešan. Ideja je da vam pomognem da shvatite ko ste vi zaista i da vam kroz činjenice o anđelima približim jednu jako važnu ideju, a ona glasi: Da! I vi možete da komunicirate sa anđelima! I ne samo to, već i vi možete da im se približite po karakteristikama.

U dalekoj prošlosti zbog neprosvećenosti ili potrebe za manipulacijom stvorila se fama o Bogom danim ljudi-ma, koji mogu da komuniciraju sa anđelima dok je, tobože, drugima to nedostupno. Ovo verovanje se održalo i do današnjih dana, kada još uvek postoje ljudi za koje se veruje da su posebni, što je naravno besmisleno. Niko nije bogom dan za to, odnosno, svakome je omogućeno da komunicira sa bićima iz tzv. duhovne sfere. Pitanje je samo da li to neko želi i ukoliko mu to nije urođeno, da li će i na koji će način razviti sposobnost za to. Ova knjiga između ostalog govori i o tome.

O ljudskim željama, ciljevima i planovima napisane su mnoge knjige. Stoga neću gubiti vreme na nepotrebna teoretisanja, već ću se osvrnuti na nekoliko tema za koje sam kroz iskustvo shvatio da su ključne. To su pitanja identiteta, ličnih vrednosti, slike idealnog života i životna misija.

Do pre nekoliko godina veoma često sam se pitao: Šta se to sa mnom dešava? Zbog čega mi smetaju stvari koje su drugima potpuno normalne? Zašto svet posmatram i doživljavam drugačije nego većina mojih prijatelja ili članova porodice? Da li zaista pripadam ovde?
Analizirao sam sebe satima, mesecima, godinama, pitajući se gde grešim. Često su mi govorili da sam suviše osetljiv, da stvari doživljavam preemotivno i da je potrebno da se menjam. Da ojačam. Na moju štetu, ovo sam se zaista i trudio, sprečavajući da se ispolji moja prava priroda.
A onda se sve promenilo. Saznao sam za osobinu koja je poznata kao „visoka osetljivost” i otkrio da sam i ja visoko osetljiva osoba. Odjednom je sve dobilo svoj smisao.
Sa mnom je sve u redu! Biti visoko osetljiva osoba nije nikakav zdravstveni problem niti psihološki poremećaj. Zapravo, oko 15 do 20% procenata stanovništva naše planete su visoko osetljivi ljudi koji imaju veću osetljivost na fizičke, emocionalne i mentalne stimuluse.
Bilo je pravo olakšanje za mene kada sam shvatio da sam potpuno normalan, da mi ništa ne fali i da mnoge stvari nisu u meni i do mene, kako mnogi to danas vole da tumače i analiziraju. Počeo sam da shvatam i prihvatam sebe a zatim i da učim kako da moju visoku osetljivost uskladim sa svetom u kojem živim. To što emocije drugih ljudi osećam mnogo snažnije, što primam mnogo više informacija i uočavam neke skoro nevidljive detalje, što sve to obrađujem mnogo dublje, postalo je moja prednost a ne mana.
Sve je ovo došlo u periodu kada sam prihvatio poziv arhanđela Rafaila da svoj život posvetim podučavanju i isceljivanju ljudi. Nekako potpuno prirodno i logično, vrlo brzo se kod mene iskristalisala ideja da praksu Reiki učitelja i duhovnog iscelitelja posvetim radu sa ljudima koji su visoko osetljivi, poput mene.

Odavno sam svestan toga da svako od nas ima unapred predodređen Put. To je put koji je Duša izabrala pre nego što se inkarnirala u ovom životu. Kada idemo njime, božanska kreativnost se kroz nas materijalizuje na najbolji mogući način. Pronađi svoj Put, isceli se, rasti duhovno, a zatim i pomozi drugima, je osnova moje životne filozofije.
Zbog toga ću, osetivši kao moj zadatak i plan Duše, u ovoj knjizi sa vama podeliti osnovne informacije koje se tiču hipersenzitivnosti odnosno visoke osetljivosti nervnog sistema, kao urođene karakteristike jednog dela ljudske populacije.

Ovo znanje je do mene došlo baš kada mi je bilo najpotrebnije, u periodu kada nisam znao kako da svoj unutrašnji svet uskladim sa spoljašnjim. Možda i niste svesni da ste visoko oseljiva osoba, pa ćete se u daljim redovima prepoznati. Verujem da će vam ovo što pročitate, kao i meni nekada, sačuvati mentalnu stabilnost i doneti preko potreban mir. Takođe, ako i niste visoko osetljiva osoba, vrlo je verovatno da imate nekoga bliskog ko to jeste. Može to biti vaš životni partner, dete, roditelj, prijatelj ili saradnik na poslu. U tom slučaju, čitajući ovu knjigu shvatićete potrebe te visoko osetljive osobe i unaprediti odnos sa njom. A verujem i da ćete joj prenošenjem ovih informacija i te kako pomoći.

KO SU VISOKO OSETLJIVE OSOBE?

Kod ljudi postoji mnogo genetskih varijacija. Ljudi se razlikuju po boji kose, očiju, boji kože i još mnogo toga. Za mnoge varijacije se može naći racionalno tumačenje razloga njihovog postojanja ali za neke i ne. Jedna od genetskih varijacija za koju se još uvek ne može precizno utvrditi razlog – barem ne naučno – i o kojoj se do pre tridesetak godina nije govorilo, je senzorno procesuirajuća osetljivost.
Ova osobina poznata je i kao visoka osetljivost nervnog sistema ili hipersenzitivnost, a opisala ju je američka doktorka, psihijatar, Ilejn Aron.
Hipersenzitivnost nije bolest ili poremećaj već skup urođenih osobina po kojoj se izdvaja petnaest do dvadeset procenata ljudske populacije, odnosno svaka peta do šesta osoba, bez obzira na rasu, naciju, pol ili uzrast. Da bih vam ovo još jednostavnije objasnio uporediću visoku osetljivost sa bojom očiju. Neko se rađa sa tamnim očima što je kod ljudi dominantna osobina, dok se manji deo populacije rađa sa svetlom bojom očiju kao što je plava ili zelena.
Iako plavu ili zelenu boju očiju ima manji broj ljudi nego tamnu, to niko ne smatra poremećajem već sasvim prirodnom pojavom. Tako je i sa visokom osetljivošću.
Visoko osetljive osobe imaju fino podešen centralni nervni sistem, pa stimulanse iz okoline, kako pozitivne, tako i negativne, procesuiraju mnogo dublje i intenzivnije nego prosečne osobe.

Stimulansi su razni i mogu biti:
Fizički – kao što su buka, mirisi, blještava svetla ili bol;
Hemijski – poput nekih sastojaka hrane ili napitaka, i
Mentalni – kao što su emocije

Ovi poslednji su možda i najuticajniji jer visoko osetljive osobe izuzetno snažno osećaju emocije osoba iz okruženja. Sve ovo predstavlja ogroman izazov za visoko osetljivu osobu, u svetu koji je preplavljen spoljašnjim stimulansima.
Iako je visoka osetljivost opisana tek početkom devedesetih godina prošlog veka, ova osobina nije novo otkriće. Pre bi se moglo reći da je od strane psihologa pogrešno shvaćena i smeštena u razne kategorije poremećaja ponašanja ili čak bolesti. Tako na primer, budući da visoko osetljive osobe imaju potrebu da posmatraju, pre nego što uđu u nove situacije, često ih nazivaju stidljivim. Ali za razliku od visoke osetljivosti, stidljivost je naučena, a ne urođena. Ovome u prilog govori da su oko trideset procenata visoko osetljivih osoba ekstroverti što ih nikako ne može svrstati u kategoriju stidljivih.
Takođe, visoku osetljivost često povezuju sa raznim inhibicijama, strahovima ili neurotičnošću. Doduše, neke visoko osetljive osobe zaista se ponašaju na ovaj način, ali ni to ponašanje nije urođeno, odnosno to nije njihova prirodna karakteristika.
Sa biološkog aspekta, čini se da ova osobina odražava određenu strategiju preživljavanja, koja se ogleda u veoma izraženom prikupljanju i analizi podataka pre samog kretanja u akciju. To je uglavnom zbog toga što mozak visoko osetljivih osoba obrađuje informacije i razmišlja o
njima dublje. Zbog toga se visoko osetljive osobe brže i više nervno naprežu i iscrpljuju. Ovo je sasvim normalno, jer ako sve primećujete, sasvim je prirodno da ćete biti previše stimulisani kada je nešto u okruženju predugo i previše intenzivno, složeno, haotično ili novo.

Deca i stariji ljudi su snažnije pogođeni prekomernom stimulacijom nervnog sistema. Deca koja još uvek nisu razvila sposobnost da se izraze, često reaguju intenzivno. Tinejdžeri i odrasle visoko osetljive osobe imaju nešto veću toleranciju prema prevelikoj stimulaciji, zbog naučene sposobnosti da se prilagode. Sa starošću, sposobnost za tolerisanje prevelike stimulacije opada, što se posebno ogleda kod osoba starijih od šezdeset pet godina.
Visoka osetljivost se u različitim kulturama različito vrednuje. Dok se na zapadu ovakve osobe često doživljavaju kao slabe jer umeju otvoreno i snažno da ispoljavaju svoje emocije, u istočnim kulturama one imaju posebno vrednu pažnju i ulogu u društvu. Visoko osetljive osobe su
manjina u savremenom društvu, koje počiva na prekomernoj stimulaciji, užurbanosti, takmičarskom duhu i agresivnosti. Često zbog nerazumevanja od strane ljudi iz okruženja a pogotovo roditelja i nastavnika u školama, visoko osetljive osobe pomišljaju da sa njima nešto nije u redu i, na za njih nezdrav način, pokušavaju da se uklope u standardni kliše ponašanja.

Visoko osetljivi muškarci su pogotovo suočeni sa izazovima u agresivnim zapadnim kulturama. Nas muškarce od najranijih uzrasta društvo uči da se ponašamo kruto i agresivno a pogotovo da ne izražavamo svoje emocije. Ovo je poseban izazov koji nam nameće okruženje, što dovodi do toga da se jedan predivan deo naše ličnosti potiskuje a vremenom i u potpunosti zanemari.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE VISOKO OSETLJIVIH OSOBA

Prema dr Ilejn Aron visoko osetljive osobe u odnosu na prosečne osobe najčešće pokazuju sledeće osobine:
− stručnjaci su za fine motoričke pokrete;
− na njih više utiču stimulansi poput kofeina, osim ako nisu navikli na njih;
− više koriste desnu polovinu mozga, što ih u radu i razmišljanju čini kreativnijim;
− osetljive su na razne agense u vazduhu, zbog čega često pate od raznih alergija, groznica ili osipa na koži;
− odlične su u otkrivanju kao i izbegavanju pravljenja grešaka;
− veoma su savesne;
− sposobne su da se duboko koncentrišu ali ipak najbolje rade bez ometanja;
− posebno su dobre u zadacima koji zahtevaju pažnju, budnost, tačnost, brzinu i otkrivanje manjih razlika;
− sposobne su da uče, a da često nisu svesne da su nešto naučile;
− duboko su pogođene raspoloženjem i emocijama drugih ljudi.

Visoka osetljivost donosi i mnoge izazove. Visoko osetljive osobe:
− brzo se umaraju i sporije se oporavljaju;
− često su razdražljive i imaju nagle promene raspoloženja;
− sporije donose odluke;
− imaju utisak da zaostaju za drugima;
− osećaju se usamljeno, otuđeno, zapostavljeno;
− preterano brinu za druge;
− potiskuju emocije da ne bi bile povređene;
− ako ih neko posmatra dok rade, često ne mogu u potpunosti da iskažu svoj potencijal;
− neuspešno pokušavaju da se uklope u standarde drugih, itd.

ZBOG ČEGA SU VISOKO OSETLJIVE OSOBE TAKVE?

Otkriveno je da su obrasci moždanih talasa visoko osetljivih osoba često u teta stanju. U ovom stanju, osoba je receptivnija za intuitivne osećaje i prikuplja svetlosne, zvučne i druge suptilne vibracije kao što su emocije drugih ljudi, mnogo intenzivnije nego prosečna osoba. Istraživanja su takođe pokazala, da je kod visoko osetljivih osoba znatno povišena aktivnost dela mozga u području zvanom insula. Ova regija objedinjuje informacije o unutrašnjim stanjima i osećajima, položaju tela i spoljašnjim nadražajima. Neki je nazivaju i sedištem svesti.
Visoko osetljive osobe snažno reaguju na emocije drugih ljudi i imaju izraženu empatiju. Na taj način mi našim, unutrašnjim, telesnim stanjem postajemo odraz stanja drugih osoba. Ovo visoko osetljivu osobu često može dovesti do konfuzije, jer tuđe emocije i stanje može tumačiti kao svoje. Zbog toga je veoma bitno da visoko osetljiva osoba dobro upozna sebe i svoje reakcije. Često sam pomišljao da samnom i mojim emocijama nešto nije u redu, dok nisam saznao da sam ja samo ogledalo tuđih emocija te da one nemaju sa mnom nikakve veze.
Ovo se objašnjava povećanom aktivnošću insule i tzv. Ogledalnih neurona. Ovi neuroni doprinose boljem međusobnom razumevanju, učenju govora, učenju putem imitacije, razvoju socijalnih veština, empatijskih sposobnosti. Kroz povezanost sa ostalim delovima mozga, koji su posebno aktivni kod visoko osetljivih osoba, pomažu da prepoznamo tuđe namere i osećanja.
Veliki broj studija ukazuje na to da visoko osetljive osobe uočavaju suptilne detalje. Ovo je osobina koja se posebno naglašava u opisu visoko osetljivih osoba. Ona se ne odnosi toliko na oštrinu fizičkih čula, jer mnoge visoko osetljive osobe imaju loš vid ili sluh, već na pažljivijem
procesuiranju senzornih informacija. To visoko osetljive osobe čini majstorima u neverbalnoj komunikaciji i tumačenju suptilnih stanja drugih osoba. Moglo bi se reći da su visoko osetljive osobe živi skeneri i poligrafi. Za to su opet zaslužna područja mozga koja su aktivnija kod osetljivih ljudi, što dovodi do toga da ove osobe mnogo više pažnje polažu na suštinu nego na samu formu informacije koja dolazi iz okruženja.

Za visoko osetljive osobe od izuzetnog je značaja da pronađu ravnotežu u ponašanju koje će biti između dosade i prevelike nervne pobuđenosti. Jedna od karakterističnih, a na prvi pogled čak i paradoksalna osobina visoko osetljivih osoba je ta da ukoliko nije izložena povećanoj stimulaciji, njoj na neki način postaje dosadno, te sama traži dodatnu stimulaciju.
Sve ove nabrojane osobine kao i mnoge druge, za visoko osetljivu osobu imaju izuzetan značaj kada je u pitanju adaptiranje na uslove života. Međutim, koliko god da im koriste, pogotovo u komunikaciji sa drugim ljudima, ove osobine za posledicu imaju veliku pobuđenost nervnog sistema i potrošnju mnogo veće količine životne energije u odnosu na prosečnog čoveka.
Zbog toga je od životnog značaja da visoko osetljiva osoba nauči kako da sačuva ili povrati životnu energiju.

KAKO VISOKO OSETLJIVA OSOBA MOŽE SEBI POMOĆI?

Prekomerna stimulacija i izraženo dejstvo stresnim situacijama, za svaku osobu predstavlja opasnost po zdravlje, ali za visoko osetljivu osobu ovo može biti katastrofalno. Zbog toga je za njih od izuzetnog značaja da tokom dana uklone što veći broj stimulansa iz okolne sredine kao i to da se nekom od tehnika relaksacije, oslobode efekata svakodnevnog stresa izazvanog neprestanom stimulacijom iz okruženja. Jednom kada promeni svoju svest ugrađujući u sebe nove pozitivne vrednosti, visoko osetljiva osoba će spontano izvršiti promene kako bi stvorila više unutrašnjeg mira i radosti u svom životu.
Jedna od najvažnijih stvari koju visoko osetljiva osoba treba da učini da bi mogla da funkcioniše u savremenom svetu je da promeni svoje navike te da stvori novi model ponašanja koji će doprineti opuštanju prevelike nervne napetosti.

Pri menjanju navika, visoko osetljiva osoba posebno treba da:
− istraži svoj sistem verovanja i postane svesna štetnih navika;
− bude nežna prema sebi i privikava se na promene u laganom ritmu;
− da se trudi da uvek bude svesna svog novog cilja – stvaranja unutrašnjeg mira;
− zatraži pomoć i podršku članova porodice, prijatelja kao i svih drugih osoba koje joj mogu pomoći;
− da se ukloni iz okruženja koje jača negativne navike;
− da ima program svakodnevnih aktivnosti, koji će joj pomoći da napravi pozitivne promene u načinu života.

Odlomak iz knjige “Anđelima u susret – i ti to možeš”
Autor: Denis Tomović