Arhetip znaka Blizanca

Ovo je priča o dvojici braće koji su veoma povezani i gde vidimo jedinstvo izraženo kroz dva vrlo različita principa – jedan je smrtan, a drugi besmrtan; jedan je od boga a drugi vrlo zemaljski. Ali oni rade zajedno, zajedno funkcionišu što je naravno priroda našeg intelekta. U natusovom umu postoji mogućnost, odnosno postoji deo, priroda koja je vrlo zemaljski orjentisana, i jedan deo koji je veoma božanski. Mi svojim intelektom možemo dosegnuti besmrtnost, možemo biti kanal za viša znanja ili ćemo pak biti u jednom vrlo predvidljivom delu. 
Naime, postoji još jedna priča koja je možda još zanimljivija i dublja, i to je drugi deo mita po kojem su u drevna vremena postojale takozvane Neminovnosti (žene protiv kojih se ni Bogovi nisu bunili) od kojih je najlepša bila Nemesida, ćerka Niksa ili noći. Za njih je karakteristično da su nosile ono što označava sudbinu, što je neminovno, što se ne da prevazići. Govorilo se da neminovnost niko ne može prevazići, niko je ne može osporiti, i to je znak određene sudbine. 
Zevs je, pošto je Nemesida bila izuzetno lepa, poželeo upavo nju. Kaže se da ju je on jurio ali da je ona stalno bežala, i stalno uzimala druge oblike. Konačno, kada je uzela oblik labuda, i on uzeo oblik labuda, oni su se sparili. Odatle su nastali Kastor i Poluks, koje je kasnije uzela Leda i podigla ih. 

U svakom slučaju, u trećem znaku mi imamo nešto što je božanski, s jedne strane, i s druge nešto što je veoma predvidljivo, neminovno, ono što je simbolika života na zemlji. Za svačiji intelekt, um, ljudski um mi kažemo da je predvidljiv u najvećoj meri iako u sebi ima mogućnost da dosegne ono božansko.  
On nastaje kao rezultat onoga što čovek uzima da bi mogao da živi – od hrane nastaje mišljenje, od načina na koji stičemo materiju, od načina na koji smo usmereni na to; mi tako počinjemo da mislimo i to je osnova našeg razmišljanja. Drugi deo ka kome ide znak Blizanaca je znak Raka i to je ono što nas povezuje sa genetikom, osnovom, poreklom. Ovaj put Blizanaca, posmatrano s leva na desno je veoma predvidljiv, i veoma je jasno – mi moramo da uzimamo hranu i bićemo onakvi kako misle naši preci – idemo u 4. Po tome mi jako lako možemo predvideti reakcije ljudi. Ova veza koja čini znak Blizanaca, koja povezuje ove znakove na horizontali daje nam neminovnost, to je predvidljivost. Mi predviđamo reakcije ljudi – posmatramo ih i znamo kako će reagovati ako pogledamo kakva mu je genetika, u kakvom okruženju živi, gde živi, šta stiče i kako stiče, kako se hrani, kako preživljava. U tom procesu sve je apsolutno predvidljivo – mi ćemo znati šta će on da misli i kako će da odreaguje. Tim znakom, trećim znakom mi stvaramo svoju karmu – mi razmišljamo, govorimo, delujemo upravo preko prirode naših misli; mi donosimo neke odluke. Ali one su predvidljive, upravo zbog neminovnosti, zbog neminovnosti da uzimamo hranu koju jedemo, i zbog neminovnosti gena, genetike koju dobijamo. To je ono što čoveka čini predvidljivim i to je smrtni deo ovog dvojnog, ljudskog znaka. 1. i 2. definiše 3. – definiše ono što ćemo misliti, raditi, na osnovu čega ćemo donositi odluke, i konačno, biti predvidljivi. 

Ljudi uvek imaju uzrok s jedne i posledicu s druge strane, i uvek imaju razlog za nešto što rade, šta god da rade. Zbog toga uvek postoji određen rezultat i to je putanja koja je predvidljiva. Međutim, ako se povežemo s ocem koji nas je stvorio, sa Zevsom, mi dobijamo besmrtni deo nas. Taj deo nam omogućava da budemo drugačiji, da prevaziđemo neminovnost. To je cela tajna hrišćanskog krsta, i ceo Isusov horoskop (on je rođen sa Ascendentom na početku znaka Blizanaca) je simbolika onoga koji uči o prevazilaženju neminovnosti. 
Cela vrednost jednog natusa izražena je u sposobnosti da prevaziđe neminovnost. Sve ostalo je determinisano, mi smo potpuno predvidljivi na svaki mogući način, osim ukoliko se ne spojimo s ocem, s onim što je 9., ako ne budemo kanal za 9. Ako nismo kanal za 9., mi smo horizontala – od  2. do 4., u posedu smo ćerki kraljice noći Nikse, neminovnosti. 
Priča o neminovnosti kaže da je sa njom uvek bio Aidos – u prevodu sramota – koji je bio čuvar, uz neminovnost, sprečavajući bilo koga da je uvredi, jer je ona bila jako privlačna – dakle, natusu nije dozvoljeno da vređa horizontalu. Mi imamo svoje pretke, svoju horizontalnu priču i zato je važno da prevaziđemo, osvojimo neminovnost ali bez ikakvog sukoba, jer svaka vrsta tog sukoba dovodi do neznanja. Kastor i Poluks su bili zajedno, a Poluks – besmrtnost je pomogao smrtnom delu. Mi treba da naučimo da prevaziđemo neminovno, razvijajući tu plemenitost u astrologiji i astrološkom znanju, jer ćemo sa tim imati podršku od Zevsa, od 9., od celine. Onog trenutka kada natus uspe da se poveže sa svojim višim Ja, sa svojim delom od koga je nastao, on postaje kanal za njega a to se primarno vidi u našem govoru, u našim mislim, u onome što ide kroz nas. 

About Author