Arhetip znaka Vaga

U tom vrhu, na 15. stepenu onoga što predstavlja ravnotežu između suprotnosti, mi imamo jednu zvezdu od koje se protežu sve ostale koje su glavne u ovoj konstelaciji, i ta zvezda se zove Kiffa Australis. U svakom slučaju, znak Vage nastaje zapravo kao produženje ove tačke koja je na pola puta između cele Device i celog nekadašnjeg Škorpiona, tačno na sredini onoga što zovemo čistotom, i onoga što zovemo smrću ili kaznom, i na tom stepenu, na 15. stepenu razvija se jedna tačka koja zatim dobija ceo svoj znak. Od te tačke, na levo i desno širi se znak Vage, znak koji govori o ravnoteži ali je 15. stepen Vage u suštini jedini stepen balansa, zato što od 15. do 30. stepena mi ulazimo u tzv. Spaljeni put. To je deo u kojem je Škorpionova priroda mnogo jača, a u prvih 15 stepeni Vage imamo produženu Devicu, imamo onu vrednost koja predstavlja čistotu. I šta na kraju to Vaga meri, sa ove tačke balansa ? Ona ima jedan i drugi tas, i meri da li ravnoteža preteže više ka Škorpionu, ili više ka Devici. Ona meri, konačno, koliko je natus u svom putu do kraja, zalaska, do tog 7. dela, prolazeći kroz Devicu, konačno uspeo da bude lagan ili u fiziologiji na kraju zadržao teret. To se zove merenje duše. 
Ako posmatramo kako je to izgledalo u zemlji koja je primarno poznavala prirodu Vage, koja je primarno nosila Vagu kao svoj glavni simbol što je drevni Egipat, mi smo imali vrlo oživljenu tu tajnu u svakom simbolu, ne samo u simbolu anka koji ovde drži Anubis. 

Anubis je bio bog mrtvih koji bi na kraju života merio srce tako što bi na jedan tas stavio pero boginje Mat (boginje pravde), a na drugi srce preminulog. Ukoliko bi srce bilo teže od tog pera, duša je kriva, i ona bi bila poslata kod Amuta, bića sa telom lava i glavom krokodila i koji bi ga onda, po priči, pojeo. Sa druge strane, ukoliko je njegovo srce lakše od tog pera na terazijama, ono odlazi kod Ozirisa, i on biva slobodan i odlazi u raj. Ova ideja je prilično stara ali se rodila upravo u Egiptu, naciji koja je vezana za prostor od 15. stepena Vage do 15. stepena Škorpiona, koji zovemo spaljenim putem ili Izidinim putem. 
Ukoliko pogledamo šta se tu nalazi, vidimo da sa jedne strane Vage imamo Škorpiona, a sa druge strane Devicu, odnosno da su to zapravo dva „m“ – jedno“m“ sa jedne strane, drugo „m“sa druge strane, što je simbol Marije Device i Marije Magdalene. 
I ko je onaj ko će suditi šta je ispravno, ako nije na 15. stepenu Vage; ko je onaj ko može da kaže ko je ispravan a ko nečist, ako sam nije u 15. stepenu Vage. Sam 15. stepen Vage upravo predstavlja tačku u kojoj se spajaju sve te suprotnosti, u kojoj imamo potpuni balans nečega što bi smo nazvali veoma čistim, možda i svetim, što bi smo mogli reći da je od Device, i nečega što bi smo mogli nazvati nečistim – od Škorpiona, krivo, neispravno. U ovom balansu, te dve stvari funkcionišu zajedno, ali da li neko može da presudi da nešto nije ispravno, ukoliko sam nije na 15. Vage, ukoliko nije u toj jedinstvenoj tački koja jeste Vaga. Stoga samo ova tačka, samo 15. stepen Vage u suštini Vaga jeste. Prvih 15 stepeni su produžena Devica, drugih 15 stepeni su produženi Škorpion ali 15. Vage je stepen potpunog balansa unutar svega. 
Pa ovaj simbol jeste simbol krsta, tog balansa između dve suprotnosti, ali potrebno je razumeti u čemu je cela putanja koju mi kao ljudi doživljavamo u svakom životu. U prolasku kroz Devicu gde iza toga postoji Vaga, meri se da li se ide put Škorpiona – jer svaka stvar koja vodi ka Škorpionu vodi neminovno u genetiku, u determinizam gena, u sigurno ponovno rađanje, u sigurnu priču koja se vrti dalje i natus će poprimiti sve ono na šta ga je genetika obavezala i što je sam kao duša negde zaslužio. 
Ako uzmemo i projektujemo horoskop preko ovog dela, stavljajući da je 15. stepen Vage zapravo onaj centar odakle se gleda, mi imamo dve presude. Imamo presudu koja govori o životu, što bi bila 5. kuća od Vage, što je Vodolija, a znamo da je Vodolija simbol Ganimeda koji je bio peharnik bogova i prvi smrtnik koji je postao besmrtan. Jedna od presuda, ako je naše srce lakše od pera boginje Mat, jeste besmrtnost. To je ono što je Anubis nudio – besmrtnost, ali se ona dobija samo ukoliko na kraju krajeva srce ili sva naša osećanja, svi odnosi koje smo nosili budu toliko lagani, ukoliko nema nikakvog tereta. Ako nema tereta osećanja da je bilo šta u našem životu bilo nepravedno, da nas je bilo ko povredio, ili da mi sami negujemo nekakav osećaj težine prema nekome; ukoliko postoji samo lakoća onda smrtnik postaje besmrtnik i to je jedna presuda. Druga presuda je predstavljena 8. kućom od Vage i ona odlazi u Bika, i taj deo je ono što bi bila presuda u kojoj duša odlazi kod bića koje se zove Amut, koje će ga pojesti ali se on zapravo samo rađa; on postaje hrana, odlazi u 2. kuću. On se vraća na planetu zemlju jer to je Bikova priča. On se vraća i mora da jede, jer njega jedu i to je tok, putanja i sva presuda. Natus sa većom težinom u svom osećanju, u svom srcu, u svojoj duši od one mere koju predstavlja pero boginje Mat, dolazi ponovo na planetu zemlju i vrti se u krugu gena i genetike. To su te dve bitne, primarne, ključne stvari. 

About Author