Budjenje


put odricanjaPosmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah, izgubljenost, sukobe u srcima ljudi. Zamislite da vam neko pruži priliku da se svega toga oslobodite. Zamis­lite da vam neko pruži priliku da zaustavite svo to užasno traćenje energije, zdravlja, emocija. Zamislite da vam neko pokaže put kojim se može postići da stvarno volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno prožeti ljubavlju…

Ljudi ne žive. Većina vas ne živi, samo održava život u svom telu. To nije život. Vi ne živite, sve dok vam ne postane potpuno nevažno da li ćete živeti ili umreti. Na toj tački počinjete da živite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni život, tek tada ga živite. Međutim, ako neprestano štitite svoj život, vi ste mrtvi… Da li ste spremni da sve stavite na kocku?

Najvažnija je spremnost da naučimo nešto novo. Mogućnost buđenja je u direktnoj proporciji sa količinom istine koju smo spremni da hrabro prihvatimo. Trenutak u kome se budimo, kad nas obasja svetlost, najlepše je iskustvo na svetu!

Nemojte tražiti od sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tek tada ćete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav je, tada ćete promeniti šta god vam se čini da bi trebalo promeniti. Uklonite povez sa očiju. Ukoliko to ne učinite, izgubili ste pravo da promenite bilo šta.

Ako ne budemo varali sebe, nećemo varati ni dru­ge. Tada ćemo ih voleti. U suprotnom, živećemo čitav život u zabludi o drugima, s našim iluzijama, neprekidno u sukobu sa stvarnošću…

Da li ste budni?

Većina ljudi je, i neznajući to, uspavana. Rađaju se uspavani, žive uspavani, žene se i udaju uspavani, podižu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i čudesnost onoga što nazivamo ljudskom egzistencijom.

Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija ili filozofija, slažu se u jednom: da je sve dobro, sve je dobro. Čak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravno, čudan paradoks.

Pa ipak, većina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san. Žive u košmaru.

Jedan čovek lupa na vrata sobe svoga sina. “Čarli”, kaže, “probudi se!” “Neću da ustanem, tata”, odgovori mu Čarli. Otac viče: “Ustaj, moraš u školu!” “Neću da idem u školu”, kaže Čarli. Otac ga pita: “A zašto nećeš?” “Iz tri razloga,” kaže Čarli. “Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće, mrzim školu.” Otac mu onda uzvrati: “Dobro, sad ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih moraš da odeš u školu; kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset pet godina; a treće, jer si direktor.”

Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste više mali da samo spavate. Probudite se! Prestanite da se za­bavljate svojim igračkama.

Većina ljudi tvrdi kako hoće da izađu iz dečjeg vrtića, ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo žele da povrate svoje polomljene igračke. “Vratite mi moju ženu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh.”

To je ono što ljudi žele – samo nove igračke. Sve je u tome. Čak će vam i najbolji psiholozi reći da ljudi u suštini ne žele da budu izlečeni. Oni samo traže olakšanje; izlečenje bi bilo previše bolno.

Buđenje nije prijatno. Čovek lepo leži u krevetu, bu­đenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokušava da probudi ljude oko sebe.

Nadam se da ću umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne učinim ni najmanji pokušaj da vas probudim, ako spavate. To se mene u stvari ne tiče, i pored toga što vam povremeno kažem: “Probudite se!” Ja samo treba da produžim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples. Ako prihvatite nešto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vaša stvar. Kao što kažu Arabljani “Priroda kiše je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cveće u oazi.”

Očekujete li pomoć?

Mislite li da ću nekom pomoći? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne očekujte od mene da ikome pomognem. Ja ne očekujem ni da ikome naškodim. Ako vam bude ško­dilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to je samo vaša zasluga. Zaista je tako!

Verujete li možda da će vam ljudi pomoći? Nije tako. Verujete li da će vam ljudi pružiti podršku? Uopšte nije tako.

Na jednom kursu grupne terapije, žena koja je bila upravnik jednog internata, rekla mi je: “Mislim da me moja direktorka ne podržava.” “Zašto to mislite?” upitao sam je. “Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u internat”, odgovorila mi je. “Nikada nisam čula ni reč pohvale ili kritike od nje.” Onda sam joj rekao: “U redu, zamislimo da ja poznajem vašu direktoricu. Zamislimo da čak tačno znam šta ona misli o vama. I eto, ja vam kažem (izi­gravajući pretpostavljenu) – “Čujte, Linda, nikad ne do­lazim da vas obiđem samo zato što u vašem internatu sve funkcioniše kako valja. Tu nema nikakvih problema. Znam da je to vaša zasluga, tako da je sve u redu.” I, kako se sada osećate?” “Odlično”, odgovorila je. “Dobro”, rekao sam, “da li biste hteli da izađete iz prostorije na nekoliko minuta? To je” deo vežbe.”

Linda je izašla. Dok je bila napolju, rekao sam os­talima u grupi: “Ja sam i dalje direktorica, važi? Linda je najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naših interanta. U suštini, ne odlazim u njen internat samo zato što ne mogu da podnesem to što ona tamo radi. To je zaista užasno. Ali ako joj kažem istinu, te sirote učenice samo će još više stradati. Zamenićemo je za godinu ili dve – već pripremamo jednu osobu za to. U međuvremennu, smislila sam da joj kažem nekoliko lepih reči da bih je odobrovoljila. Šta mislite o svemu tome?”

“Možda je to bilo jedino rešenje u takvoj situaciji”, odgovorili su mi. Uveo sam zatim Lindu i pitao je da li se i dalje dobro oseća. “Naravno”, rekla je.

Činjenica je da uglavnom samo konstruišemo svoje misli i osecanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, za­jedno sa ubeđenjem da nam drugi ljudi pomažu.

Mislite li da možda pomažete nekome zato što ste zaljubljeni? Lepo, kazaću vam nešto. Nikada niste zaljub­ljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o određenoj osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmis­lite malo: nikada niste ni u koga zaljubljeni – zaljubljeni ste samo u ideju, u svoju predrasudu o određenoj osobi. Tako se i odljubljuje, zar ne? Samo se vaša ideja menja.

“Kako si mogao da me razočaraš kad sam toliko verovala u tebe?” kazaćete nekom.

Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se! Takvo ubeđenje samo je rezultat pranja mo­zga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u druge ljude. Ono u šta verujemo samo je sopstveni sud o određenoj osobi. Na šta se onda žalite? Činjenica je da nikome nije prijatno da prizna kako mu je prosuđivanje bilo pogrešno. Nije baš laskavo priznati tako n što, i zato ljudi radije govore “Kako si mogao da me razočaraš?”

Vraćam se, dakle, na poentu – ljudi u suštini ne žele da odrastu, ne žele da se promene, ne žele da budu srećni. Kao što mi je neko jednom rekao “Ne pokušavaj da ih učiniš srećnim, samo ćeš nastradati. Ne pokušavaj da na­učiš svinju da peva – samo ćeš straćiti vreme, a svinja će stvarno da se nervira.”

Jedan čovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za susednim stolom ima bananu u uvetu – bananu u uvetu! Čovek pomisli: “Možda bi trebalo da mu kažem?… Ma neću – šta me se to tiče.” Ali sve to počne da ga proganja. Na kraju, posle dve-tri čašice, obrati se tipu za susednim stolom: “Pardon… ovaj… znate, imate bananu u uvetu.” A tip mu kaže: “Molim?” Čovek mu ponovi: “Imate bananu u uvetu.” “Molim, šta ste rekli?” kaže mu tip. “IMATE BANANU U UVETU!” prodere se čovek. “Malo glasnije”, uzvrati mu ovaj. “Imam bananu u uvetu!”

Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore mi. Reci to što imaš i ukloni se. Ako im pomogne – dobro je; ako ne pomogne – nikom ništa!

“Budjenje”  Antoni De Melo


Jasmina Knezevic 063222539

Dobar dan dragi moji, Dobrodošli. Moje ime je Jasmina KNEŽEVIĆ, autorka sam i urednica web stranica Spicum.com i Horoskop-e, predavač sa višegodišnjim iskustvom. Svoju edukaciju je započela 1998. u okviru astrološke škole “AstroLab” Aleksandra Imširagića. Nakon tri godine kontuinuirane edukacije, TM inicijacije (2000), i inicijacije za komunikaciju sa Andjelima (2000. Zdenka Andrijić) započela sam svoju samostalnu profesionalnu praksu i svakodnevni rad sa klijentima kroz astrološke i numerološke konsultacije. Moj dosadašnji rad se zasniva na preporukama desetina hiljada zadovoljnih klijenata. Od 1996. do 2005. honorarno sam saradjivala na poziciji autora i urednika rubrika sa izdavačkim kućama Novosti, Moć Prirode. Magazin Biznis (novinar autor mesečnih prognoza), uključujući i samostalan autorski projekat Novogodišnji astrološki specijal za 2005. Od 2004. preuzela sam projekat "Veličanstveni Saturn", u saradnji sa autorom Adrian Prerag Kezele za teritoriju Srbije. Od 2002. radila sam u prvoj postavi INFO PLUS MEDIA astrološkog call centra na liniji 041, i od 2003. do 2006., zatim u Call centru Fonlider doo, razvijajući iskustvo brzih telefonskih konsultacija. Od 2006. posvećena sam isključivo individualnim astrološkim konsultacijama, a od 2012. vodim dvogodišnju Školu astrologije i Numerologije, 4-mesečne kurseve Numerologije, i inovativni program edukacije Kombinovanje Astroloških i numeroloških alata za profesionalne konsultante. Proširujući svoja znanja konstantnom edukacijom u oblasti Istočne i zapadne astrologije, Kigaku, Feng Shui, Numerologije, Astrologije Maya i tumačenja snova kreirala sam izuzetno bogat spektar veština i znanja za rad sa brojnim klijenatima. Praktitujem holistički pristup uz dijagnostiku Lujze Hej, kristaloterapiju i astromedicinu, korektivne tehnike za neutralisanje karme, hromoterapiju (lečenje bojama). Inicirana sam kod Zdenke Andrijić za komunikaciju sa ANDJELIMA 2000. godine. Od 2015. edukujem pristup AKAŠA HRONIKAMA, definisanju, brzom i efikasnom neutralisanju blokirajućih karmičkih matrica. Sertifikovani sam praktičar primenjenog nivoa Kvantne Harmonizacije, REIKI Usui II i Reiki Kundalini III praktičar, praktičar Reiki Hronike Akaša, Master Svetlosne korekcije.

Next Post

Koliko smo iskreni prema sebi

Wed Jul 17 , 2013
Share on Facebook Tweet it Pin it Email Koliko smo iskreni prema sebi? Prvo što treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne želite. Prvi korak ka buđenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopšte nije prijatno. Vi ne želite da budete […]