Glavobolja: Lečite organ u kome se bolest javlja, a ne glavu!

 

Ajurveda (sanskrit: आयुर्वेद; Āyurveda “nauka o dugom životu“) oblik je tradicionalne medicine poreklom iz Indije.

Ova tradicionalna indijska nauka o zdravlju, svoje principe brige za zdravlje (svasta) zasniva na “celokupnom (holističkom ) opsegu života” i svetom i prirodnom načinu življenja.

Najranija literatura o ovoj drevnoj medicinskoj praksi pojavila se tokom vedskog perioda u Indiji od 5.000 p. n. e. do 500. godine n.e. Tokom ovog perioda nastala su Sušruta Samhita (Suśruta Saṃhitā) i Ćaraka Samhita (Charaka Saṃhitā), Rigveda i Atharvaveda, tradicionalne medicinske enciklopedije nastale iz različitih izvora, koje čine osnovu ajurvedske medicine. Narednih vekova, ajurvedski terapeuti razvili su veći broj medicinskih i hirurških procedura za tretman raznih bolesti. „Velika vremenska distanca fragmentisala je ajurvede u funkcionalno odvojene i pojedinačno različite pristupe i postupake, koji su se kao nezavisni održali unutar tradicionalnih ajurvedskih porodica i ajurveda škola.”  Trenutna ajurvedska praksa smatra se delom tradicionalne (komplementrane i alternativne) medicine.

Posebna Radna grupa za tradicionalnu (komplementarnu i alternativnu) medicinu pri Udruženju za javno zdravlje Srbije, 2009. godine je u konačnom predlogu Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, stala na stanovište da ajurvedu u Srbiji treba legalizovati kao metodu tradicionalne medicine i svrstatala je u prvu grupu („Metode dijagnostike i lečenja“): kao jednu od petnaest tradicionalnih metoda dijagnostike i lečenja.

Ajurveda, posmatra i analizira ljudski život i njegovo zdravlje kroz jedinstvo tela, duha i uma i opisuje korisne, beskorisne, srećne i nesrećne aspekte života. Zdravlje je definisano kao; stanje ekvilibrijuma dosha (humoura), agni (digestivnih sokova, enzima i hormona), dhatu (tkiva) i normalnog izlučivanje mala (otpadnih materija), zajedno sa srećnim stanjem atma (duše), indriya (senzornih i motornih organa) i manas (uma).  Ajurveda svoje principe prvenstveno zasniva na ravnoteži tri elementarne energije: (vazdušnom prostoru – „vetar“), (vatri i vodi – „žuč“) i (vodi i zemlji – „sluz“). Prema ajurvedskoj medicinskoj teoriji, ako su ove tri energije u jednakim količinama (uravnotežene), telo će biti zdravo. Ajurveda svoje metode takođe zasniva i na telesnim vežbama, manuelnoj masaži, jogi i meditaciji. Tradicionalno, ajurveda se primenjuje isključivo u Vastu objektima.

Najnovija istraživanja otkrila su da oko 20% ajurvedskih tretmana sadrži toksične nivoe štetnih metala poput olova, žive i arsenika.

Dodatnu brigu i oprez zahteva upotreba biljaka koje u sebi sadrže otrovne supstance i nepostojanja kontrole hemijske, bakterijološke ispravnosti i kvaliteta sirovina, u ajurvedskim postrojenjima i procesima proizvodnje.

Klasična medicina ovu granu smatra alternativnom, ali je veoma popularna u određenim krugovima. Principi ajurvede ne potiču iz  naučnih istraživanja, već iz hinduističkog filozofskog sistema Samkhia. To je njihova karakteristika i glavna razlika od tradicionalnih zapadnoevropskih medicinskih postulata. Poznati lekar i filozof Harisha Johari, koji je dugo proučavao ajurvedu, ostavio je iza sebe mnoga korisna dela.

Posebna pažnja posvećena je proučavanju uzroka glavobolje.Prema njegovom istraživanju, stalna glavobolja pritiska u različitim delovima glave ukazuje na ozbiljnije probleme od uobičajene slabosti. Svaki deo glave povezan je sa određenim unutrašnjim organom ili čitavim sistemom. Zbog toga redovna, ponavljajuća koncentrovana glavobolja ukazuje na probleme u drugim delovima tela.