Kako otkriti lažova?
Mislite da je teško razotkriti lažljivca? Zapravo i nije. Naravno, ako znate da čitate između redova. Mnogo toga otkriva govor tela i lica, ali istina se može pročitati i iz reči, kažu stručnjaci. Otkrivamo vam načine na koje možete raskrinkati lažljivca.
1. Stara mudrost kaže da lažljivci izbegavaju kontakt očima, ali ipak budite oprezni – mnogi lažljivci to znaju pa namerno gledaju u oči. Ako vam se čini da neko to radi previše napadno i to može biti znak laganja.
2. Šta vaš sagovornik radi s usnama? Ako ih grize, krivi ili oblizuje, vrlo verovatno laže. Takvi potezi usnama klasičan su znak krivice.
3. Lažljivci imaju običaj da dodiruju svoje lice u trenutku kad izgovaraju laž. Posebno često dodiruju nos, pa obratite pažnju na to.
4. I telo mnogo otkriva o laganju. Ako vaš sagovornik često sleže ramenima, okreće se i vrpolji ili prekršta ruke, vrlo je velika verovatnoća da vas laže.
5. Lažljivci često dok govore mucaju ili oklevaju, odugovlače, govore sporo i ubacuju gomilu nepotrebnih reči koje produžavaju njihov govor. Sve to služi odugovlačenju kako bi se osoba dosetila dobre laži.
6. Ponekad ljudi pre odgovora zaista moraju napraviti kratku pauzu čisto kako bi se prisetili tražene informacije pa nemojte odmah napadati. Ako vam osoba (a to se posebno često susreće u ljubavnim vezama) odgovara kao robot odnosno imate osećaj da stalno vrti iste rečenice, vrlo verovatno je laž uvežbala već pre.
7. Ako vam osoba daje mnoštvo informacija i pre nego što ste je pitali, vrlo su velike šanse da nešto skriva i da joj obilje informacija koje iznosi služi isključivo kao zaštita od eventualnih sankcija.
8. Kada ih suočite s činjenicom da rade nešto što ne bi trebalo, lažljivci će zauzeti vrlo napadački stav. Oni koji su nevini češće zauzimaju odbrambeni stav.
9. Kada odgovaraju na pitanja koja ih terete za neko nedelo, lažljivci se ne koriste kratkim odgovorima kao što to čini većina ljudi. Oni odgovaraju proširenim rečenicama: ‘Ne, ja nisam proteklu noć proveo u striptiz klubu’ ili ‘Ne, ja nisam spavao s tom ženom.’
10. Lažljivci će vam odgovarati na pitanje korišćenjem istih reči koje ste vi izgovorili ili će odabrati opciju kontrapitanja. To je još jedna tehnika prikrivanja sopstvenih laži.
11. Ako baš ne moraju, lažljivci neće koristiti izjave u prvom licu.
12. Lažljivci često preterano naglašavaju detalje u svojoj priči, čak i ako to nema nikakve veze s ključnim pitanjem.
13. Vrlo često lažljivci između sebe i sagovornika stavljaju neki predmet koji im je nadohvat ruke (knjigu, šoljicu ili laptop). Čine to nesvesno kako bi se zaštitili.
14. Lažljivci vole da koriste reči kojima pojačavaju svoju „iskrenost“, pa ih neretko možete čuti kako govore: “Da budem savršeno iskren”, “Potpuno iskreno” ili “Kunem se”.
15. Ako sumnjate da vas sagovornik laže, u jednom trenutku naglo promenite temu razgovora. Ako vas osoba laže, videćete olakšanje na njenom licu. Ako je osoba govorila istinu, primetićete da je zbunjena.
Komunikacija predstavlja jednu od bitnih čovekovih funkcija. Ona je odraz čovekove evolucije, ali istovremeno način njegovog prilagođavanja okolini i drugim Ijudima, kao sredstvo koje mu omogućava mesto i ulogu u kontekstu društvenosti njegovog bića. Od dva osnovna oblika komunikacije, verbalne i neverbalne, veći deo je neverbalnog tipa (preko 90% komunikacije licem u lice), a “govor tela” često otkriva mnogo više nego rečima iskazan sadržaj. Imajući ovo u vidu može se pretpostaviti da će se lažov mnogo lakše razotkriti na osnovu nesvesnih neverbalnih poruka koje šalje, nego putem verbalizacije.
Političar ili lažov?
Kako su ljudi često neiskreni jedni prema drugima u raznim prilikama i svakodnevnom životu, prepoznati lažova (osim ako se radi o političaru), nije uvek tako lako. Motivi koji navode ljude da lažu su brojni. Neki lažu da bi se prikazali onakvima kakvi bi želeli da budu (laži su često u skladu sa neostvarenim željama), drugi da bi pribavili neki vid lične koristi, treći pak koriste laž da bi izbegli kritiku ili kaznu zbog nečega što su učinili ili nisu učinili, a okolina je to zahtevala ili je to bila njihova obaveza, itd. Ne postoji univerzalni profil ličnosti koji bi se mogao pripisati lažovu, ali i izvesno da su nezrelost, oskudno razvijena savest, ekstraverzija, manipulativnost i korišćenje drugih da bi se zadovoljile lične potrebe, karakteristike na koje ćemo često naići kod onih koji su skloni laganju. Pre nego što iznesemo neke smernice, važno je napomenuti da postoji samo nekoliko aspekata govora tela koji imaju svoje značenje nezavisno od konteksta. Dobro laganje ne uključuje samo sto je moguće prirodniji govor, već i uklapanje jezika tela sa izgovorenim rečima. Manja je verovatnoća da će se lažov upustiti u telesni kontakt ili se čak približiti nekome. Njegov govor tela često je kontradiktoran u odnosu na realnost. Motorička ekspresija je kruta, ograničena na pokrete malih amplituda. Pokreti šaka, ruku i nogu, usmereni su ka sopstvenom telu. Na primer, kada pokazuje da je srećan, iznenađen ili tužan ekspresija će biti ograničena na pokrete usana, za razliku od prirodne koja uključuje celo lice i telo. Kvantitet ispoljenih emocija, u pogledu pravovremenosti nastajanja, intenziteta i dužine trajanja, odstupa od normale. IspoIjavanje emocija je odloženo, duže traje nego što je to normalno i iznenada se prekida. Takođe je poremećen odnos između verbalne i emocionalne ekspresije, u tom smislu da ne idu istovremeno, već nakon verbalne dolazi kratak period latencije.
Albert Mehrabian, jedan od istraživača koji su proučavali kako se ljudi ponašaju kada prenose istinite poruke, a kada lažu, našao je da oni koji lažu manje govore, sporije govore i prave više grešaka u govoru. Lažov će koristiti vaše reči da da odgovor na postavljeno pitanje. Može ponekad izbegavati “laganje” nedajući direktne odgovore, tj. izbegavaće odgovore umesto da opovrgne. Nekada će govoriti u monologu i bez zamenica. Osećaće se relaksiranijim ako se promeni tema razgovora za koju su vezane laži ili će koristiti humor i sarkazam da bi izbegao temu.
Pogled govori sve
I pravac pogleda može da otkrije skrivena osećanja ili zadržanu infomaciju. Osoba koja laže će izbegavati kontakt očima što je moguće više i neće gledati slušaoca u oči dok govori. Ljudi koji izdrže naš pogled manje od jedne trećine vremena provedenog u razgovoru, verovatno kriju od nas neku informaciju. Ovde se izuzimaju vešti lažovi koji mogu jako dugo održati kontakt očima i kontrolisati izraze lica. Izrazi lica se najlakše kontrolišu pa prema tome i najteže tumače. Ne postoji specificno ponašanje koje kaže “Ja lažem”, a posmatrači radije gledaju lica onih sa kojima komuniciraju nego njihove ruke i noge, čime se vrši neverbalni pritisak na obmanjivača da bolje kontroliše izraze lica ili da poboljša njegovu sposobnost za davanjem lažnih informacija.Takozvani prolazni izrazi lica ili mikroizrazi, prelete licem za manje od jedne petine sekunde, i njima na primer, može osmeh na trenutak da se zameni tugom ili besom. Mi ih registrujemo samo nesvesno. Ovim možemo da objasnimo zašto ponekad imamo neprijatno osećanje da nas ne voli, iako je vrlo prijatan sa nama. Potisnuti izrazi jesu iskrena osećanja koja počinju da se formiraju sve dok ljudi ne shvate šta se dešava pa ih brzo zamene onim izrazima koje žele da prezentuju drugima. Ovi izrazi se javljaju mnogo češće i duže traju nego mikroizrazi, pa ih je lakše uočiti, s tim da ljudi koji vešto lažu obično mnogo paze da im se prava osećanja ne iskradu na ovaj način. Najpouzdaniji u otkrivanju pravih osećanja jesu mišići tela, jer ih je praktično nemoguće kontrolisati. Na primer, neko namesti osmeh da bi izrazio zadovoljstvo ili radost, a unutrašnji uglovi obrva se dižu i na sredini čela se javljaju bore odajući tugu.
Većina poznatih autora iz oblasti neverbalne komunikacije kao što su Dezmond Moris, Pol Ekman, Alan Piz, smatra da se odavanje češcće dešava u donjem delu tela. Ljudi koji lažu ili zadržavaju Informaciju vrpoljiće se u stolicama naslanjajući se prvo na jednu pa na drugu stranu, prekrštaće često noge kao da žele da pobegnu iz situacije. Oni kojima je dosadno a pretvaraju se da su zainteresovani, obično se odaju zgrčenim pozama. Pažnju treba obratiti i na različite radnje samododirivanja kao što su povlačenje usne školjke, trljanje poledjine uha, trljanje ili češkanje zadnjeg dela vrata, pokrivanje usta šakom, prekrštanje ruku na grudima, zatvaranje oka i trljanje kapka da bi se izbegao kontakt očima. Alan Piz napominje da muškarci obično snažno trljaju oko gledajući u pod, dok žene nežno masiraju kožu ispod oka i gledaju u vis. Crvenjenje, znojenje, drhtanje glasa, gutanje pljuvačke, igranje olovkom ili naočarama samo su neke od očiglednih aktivnosti na koje treba paziti kod ljudi koji ne govore istinu.
Na kraju valja istaći da je govor tela skoro uvek bolji vodič do istine od reči, da je nezahvalno razmatrati neverbainu komunikaciju nezavisno od konteksta i da prvenstveno treba tražiti nesklad između verbalnih i neverbalnih poruka.
Riječ i pojam “labirint” 
12 Jungovih Arhetipova *Arhetip ISTRAŽIVAČ 
12 Jungovih Arhetipova *Arhetip PAJAC 
Arhetipovi Novca 
Sedma Krunska čakra Sahasrara 
Peta čakra – Grlena čakra Vishuddha 
10. lunarni dan “Fontana“, “Tajni izvor“, “Krab“ 
Neptunovi ciklusi 
Astrološki događaji za 09.12.2024. 
9. lunarni dan: “Slepi miš”, “Mlečni put” 
