Kako se osloboditi strahova

Zašto, uprkos tome što žestoko vežbaju, mnogi teniseri ne mogu da dosegnu visine Novaka Đokovića? Prema mišljenju onih koji primenjuju tehnike neuro-lingvističkog programiranja (NLP), ono što drugi teniseri ne mogu da dostignu, ma koliko znoja na terenu da proliju, jeste Novakov stav, način gledanja na stvari, njegova “unutrašnja igra”. A NLP daje mogućnost da kreiramo našu unutrašnju igru (ciljevi, motivacija, entuzijazam, samopouzdanje, slika o sebi…) onako kako želimo, usvajajući tehnike koje koriste veliki svetski pregovarači, državnici, osobe koje deo uspeha duguju komunikacionim veštinama koje koriste. Nije reč o čaroliji, već o konkretnim vežbama koje mogu da pomognu i u prevazilaženju raznih fobija. Kako to postići, nedavno je na događaju u organizaciji Privredne komore Beograda, Udruženja “Kluba prvih žena” i Edukacionog centra “NLP komunikacione veštine”, pojasnio je Zoran Drobnjak, poslovni i NLP trener.

– NLP je nauka o uspehu, metod za modelovanje izuzetnosti kako bi se ona mogla ponoviti. Kada prepoznamo nekoga ko postiže fantastične rezultate, tu osobu modelujemo, prepoznamo šta ona tačno radi, pa možemo da usvojimo isto ponašanje da bismo i sami potigli fantastične rezultate. NLP je sistemska studija ljudske komunikacije. NLP je stav! Reč je o stavu iskrene radoznalosti prema sebi i svemu što se oko nas događa, a najsličnija je dečjoj. U NLP bitna je spremnost da testiramo, probamo razna ponašanja, vidimo kakve rezultate daju i koje nam najviše prija – kaže Drobnjak.

NLP je akronim od neuro-lingvističkog programiranja. Bavi se principima funkcionisanja uma, kako naših pet čula percepiraju svet oko nas. Bavi se i jezikom, njegovim uticajem na nas, na druge. Jedan od osnovnih aksioma NLP-a glasi: značenje naše komunikacije je u reakciji drugih, a ne u onome što smo mi želeli da kažemo. Kada komuniciramo važno je da imamo cilj.

– Može mi biti cilj da vrata u prostoriji budu otvorena. Ako se nekome obratim sa: “Otvori vrata”, možda će ih otvoriti a možda će mi reći “Otvori ih sam”. Mogu reći i: “Molim te, otvori vrata” i reakcija će opet biti ista. Ali, posle rečenice: “Da li bi mogao da otvoriš vrata”, u praksi se najčešće događa da osoba ustane i to učini. Zbog toga, kad god budete želeli da neko za vas nešto uradi, jedan od efikasnijih načina je da ga pitate “Da li bi mogao…?”

Evo još jedne zakonitosti. Primenjuje se kada ste suočeni sa situacijom kada neko uradi nešto što ne želite. Recimo, kada podređeni ne obavi posao koji mu je zadat, šef ga uglavnom pita: “Zašto to nisi uradio?” Posle pitanja koje počinje za “zašto”, obično se čuje hiljadu “zato”. I da ponovo pitate “zašto još”, i “zašto još”…, naslušali biste se “zbog ovoga”, “i ovoga”… Čuli biste bezbroj opravdanja, a nijednu korisnu informaciju, jer osoba nastavlja da sebi daje legitimitet za ono što nije uradila. U ovakvoj situaciji, Zoran Drobnjak preporučuje da nikada ne pitate “zašto?”, već pitajte: “Kako to da nisi uradio ako smo se dogovorili?”. Tada ćete od te osobe dobiti pravi odgovor šta ju je sprečilo da obavi posao.

Na treningu NLP-a polaznici uče da stiču naviku postavljanja kristalno jasnih ciljeva. Zatim, uče kako da prošire percepciju, prikupe što više informacija i na osnovu toga donose odluke. I, uče da budu fleksibilni.

– Često se bavimo rečima, time ko nam je šta rekao ili prećutao. A istraživanjem je utvrđeno da 55% značenja komunikacije nosi govor tela, 38% tonalitet i samo 7% izgovorena reč. To znači da je osoba koja se fokusirala samo na reč, propustila da percepira preostalih 93 odsto komunikacije. Treba obratiti pažnju i na pretpostavke koje su izgovorene. Kad kažemo neku rečenicu ona u sebi nosi još 5 do 10 rečenica pretpostavki, šta je moguće a šta nije. Dakle, ako percipiramo samo izgovorenu reč, a propustimo šta nam kažu fiziologija i tonalitet, pa još i pretpostavke, ispostavlja se da ne komuniciramo ni sa onih 7, već sa samo 2 odsto ukupnih informacija koje su pred nama. Zbog toga na NLP radimo i kalibriranje. To je, narodski rečeno, čitanje govora tela. Na osnovu ove tehnike otkrivamo da li neka osoba govori istinu. Posmatramo da li neko diše dublje ili sporije, kako trepće, ima li neki tik kada slaže… Niko ne može da laže a da mu se to ne vidi na telu, pa je zato važna percepcija – kaže Zoran Drobnjak.

A zašto je bitna fleksibilnost? Drobnjak ističe da često, od osoba koje prvi put dođu na NLP trening, čuje razna “moram” i “ne smem”, a istina je da sva “moram” i nisu toliko obavezujuća iako ih doživljavamo po principu “ako to ne uradimo, nestaće sveta”. Važno je prepoznati kakve će biti posledice ako nešto, što smatramo moranjem, ne uradimo. Kada se u to uključi fleksibilnost, ispostavi se da ništa ne moramo, već u skladu sa ciljem radimo ovo ili ono.

– Fleksibilnost u komunikaciji znači da možemo da menjamo svoju komunikaciju na najrazličitije načine, sve dok ne “isporučimo” onu koju će druga osoba prihvatiti.

Jedna od komunikacionih veština koje se uče na NLP treningu, jeste (rapport) raport. Iza raporta se nalazi zakonitost koja kaže da ljudi vole slične sebi. O tome je Zoran Drobrak napisao i knjigu i otkrio kako da se povežete i ostvarite bliskost baš sa svakom osobom. Raport će pomoći da steknete pet puta više poznanika, klijenata, prijatelja. Ovaj veoma efikasan model koristi više od milion ljudi u svetu, među kojima su Barak Obama, Džim Keri, Kijanu Rivs… Evo o čemu je reč:

– Verovatno ste na ulici videli dvoje ljudi koji hodaju ukorak. Ili, da li ste videli muža i ženu koji mnogo liče? Kada su dve osobe dovoljno dugo zajedno, na nesvesnom nivou se povežu i počinju da dišu kao tim. U raportu ste sa svima sa kojima ste bliski, jer je to prirodno stanje između bliskih ljudi. Ali, NLP nam daje mogućnost da namerno uđemo u raport, sa bilo kim, i to za minut-dva. Jedna od osnovnih tehnika raporta je matching and mirroring, a podrazumeva oponašanje fiziologije osobe koja se nalazi preko puta nas.

Sledeća tehnika je pace pace lead (prati prati vodi). Tako glasi osnovna formula efikasne komunikacije. Ona znači da, o čemu god da komuniciramo, treba da krenemo od mesta gde se nalazi osoba preko puta nas. Ako budemo krenuli iz kontra smera, ako napadnemo njen stav, to neće valjati. Recimo, ako je pozicija osobe preko puta nas “Kriza je”, a mi kažemo “Kakva kriza? Vidi kako su kafići puni”, ta osoba će nastaviti da brani svoj stav, podići će zid prema nama, prestaće da nas sluša i nastaviće da brani svoju poziciju. Ali, uz pomoć ove tehnike krećemo iz pozicije te osobe. Ako ona kaže da je kriza, vi ćete reći “Razumem zašto to kažeš, i ja slušam o nezaposlenima…” Tako ćete toj osobi pokazati da razumete njen stav i pozicije. Odatle ćete moći da krenete bilo gde, jer ste na poziciji sagovornika. Ova tehnika, kada je navežbate, pomoći će vam da se nikada više ni sa kim ne posvađate, jer ćete znati kako da komunikaciju preobratite iz nekorisne u korisnu.

Tehnika “dominantni reprezentativni sistemi” oslanja se na pet čula. Reprezentativni sistemi su vizuelni, auditivni i kinestetički. Kada prepoznate koji je dominatan kod vašeg sagovornika, znaćete šta voli, kako da mu se obraćate…

– Na osnovu toga koje čulo najviše koristimo, možemo da odredimo pet različitih tipova ličnosti. Vizuelistima je dominantan kanal slika. Ako preko puta imate vizuelca, budete li mu pričali o osećaju ili zvuku, neće vas čuti. Njemu morate da pričate u slikama. Možete da prepoznate i auditivca. Ili estetičara. To će vam koristiti u komunikaciji. Kod nas oko 60% čine vizuelci, a po 20% auditivci i estetičari. U našoj kulturi prisutno je: “Gledaj me u oči dok ti pričam”. Ako nas neko ne gleda, smatramo da nas laže ili da nas ne ceni.

Na treningu NLP-a detaljno se rade sve ove tehnike i vežbice. Usvajajući ih, imaćemo mogućnost da strukturiramo komunikaciju, menjamo je, krećemo se pravo ka cilju… A sve su to odlike uspešnih i neustrašivih ljudi, koji pucaju od samopouzdanja.

SREĆNI I MALEROZNI

U Bi-Bi-Si-jevom istraživanju, u kojem su učestvovali ljudi koji su za sebe mislili da imaju sreće u životu i oni koji sebe vide kao malerozne osobe, zadatak je bio da se ide od tačke A do tačke B. Na tom putu bile su postavljene kamere, ali i novčanica od sto funti zabašurena lišćem i ogrebana srećka sa dobitkom od sto funti, takođe prikrivena. Jedan po jedan ispitanik je obavljao zadatak i snimane su njihove reakcije.

– Svi talični pronašli su i novčanicu i srećku, jer kroz život idu otvorenih očiju i sve primećuju. Od maleroznih niko ništa nije video. Samo je kamera zabeležila da je jedan video sto funti, ali da je odmahnuo glavom i nastavio da hoda, jer nije hteo da prizna da to može da bude njegova realnost. U nekim firmama kandidati rade psihometrijske testove da bi se uvidelo ko su maleri. Njih ne žele da zaposle, ne zbog diskriminacije, već zbog toga što su maleri manje efikasni. Poruka je: živi život, percepiraj svet oko sebe! – kaže Drobnjak.

ŠTA NAM OČI GOVORE?

Često na osnovu nečijeg kretanja očiju možemo da saznamo važne informacije. Pažljivo pratite gde je osoba pogledala posle postavljenog pitanja. Oči idu gore po slike, u stranu po zvuk, a dole po estetiku i unutrašnji dijalog. Kada to savladate, znaćete i to da li pred vama stoji lažljivac.

– Gore desno nalaze se slike koje konstruišemo. Gore levo su viđene slike. Ako nekoga pitamo kako je bilo na koncertu Madone, a on pogleda gore levo, to znači da se setio slike koju je video. Ali, ako pogleda gore desno, to znači da upravo konstruiše sliku i da najverovatnije laže. Dole levo nalazi se unutrašnji dijalog, ono što osoba analizira. Ako pitam nekoga: “Da li sam ti ja najbolji drug”, a on pogleda dole levo, to znači da se preispituje. Dole desno se nalazi estetika, jak osećaj. To može da se iskoristi u prodaji. Ako nekoga upitate šta misli o vašem proizvodu, a on pogleda dole desno, znači da ga za vaš proizvod vezuje jak osećaj.

IZVOR