Kalendar Maja je najprecizniji

U prvom veku naše ere plemena naroda Maja podigla su piramide od kamena, na čijem su se vrhu obavljale svečane religiozne ceremonije, pravila originalna keramika sa šarama i statue od terakote. Maje su pisale složenim hijeroglifima i oslanjali se vrlo tačnim solarnim kalendarom. Žreci, to jest, astronomi Maja posmatrali su zvezde i planete, matematičari su pravili složene račune korišćenjem dvadesetičnog sistema i nule. U čast važnih događaja Maje su tradicionalno postavljale kamene stele, na kojima su predstavljali datume tih događaja. Do dana današnjeg naučnici se trude da dešifruju pismo Maja i sistem označavanja kalendara.

Bez njega je život nezamisliv. Neprestano bacamo pogled na kalendar i prema njemu planiramo život. Istorija kalendara na svim meridijanima i u mnogim kulturama burno je i zanimljivo putovanje. Potreba uspešne komunikacije na zemaljskoj kugli nametnula je evropsko računanje vremena. Inače, poznato nam je da se u raznim zemljama drže svojih lokalnih kalendara, kao na primer u Kini, Iranu, Izraelu.

Američki kontinent ili Novi svet, kako ga nazivaju Evropljani, ostavio je svetu u nasleđe visoko razvijene indijanske civilizacije, u prvom redu civilizaciju Maja. Nastanak civilizacije Maja do danas ostaje zagonetna. Na poluostrvu Jukatan i gornjim delovima Gvatemale i Hondurasa naučnici su naišli na građevine predaka Maja: piramide od gline i nepečene cigle, razne kamene spomenike, koji su nastali hiljadu godina pre naše ere.

U prvom veku naše ere plemena naroda Maja podigla su piramide od kamena, na čijem su se vrhu obavljale svečane religiozne ceremonije, pravila originalna keramika sa šarama i statue od terakote. Maje su pisale složenim hijeroglifima i oslanjali se vrlo tačnim solarnim kalendarom.

Žreci, to jest, astronomi Maja posmatrali su zvezde i planete, matematičari su pravili složene račune korišćenjem dvadesetičnog sistema i nule. U čast važnih događaja Maje su tradicionalno postavljale kamene stele, na kojima su predstavljali datume tih događaja. Do dana današnjeg naučnici se trude da dešifruju pismo Maja i sistem označavanja kalendara.

Šta je danas poznato o kalendaru toga naroda?
Obavljanje poslova stanovništva raspoređivalo se između dve sezone: sezone suše, označene kao „vreme Sunca”, koje je trajalo od novembra do aprila, i sezone „nepogode”, „kiša”, koja je trajala od maja do oktobra. Veći deo godine koji je počinjao setvom kukuruza, a završavao se branjem letine, bio je zapravo zemljoradnički period od 260 dana, zato je to vreme nazvano godina. Samo tačni kalendar, napravljen na osnovu posmatranja, mogao je biti za Maje neophodan preduslov skupljanja dobre letine.

Setvu su obavljali u maju, mesecu Muan („odevanja”), koji je nagoveštavao početak sezone kiša. Prvi dan zemljoradničkog kalendara nazivao se „Semena” i otvarao je godinu Maja. Na granici naše ere početak godine preselili su na septembar. Prema tradiciji, novogodišnji praznik uključivao je u sebe ritualna delovanja, vezana za početak setve. Posle jesenje ravnodnevice nastupao je period žetve.

U kalendaru Maje su koristile računanje od tri godine ili ciklus raznih produžetaka godine: 1) kratka godina od 260 dana, koja se primenjivala samo u ritualne svrhe i uopšte nije povezana sa astronomskim kalendarom. Period te godine, postavši ritualni ciklus, počinjao je I Imiša (In). Sa završetkom toga računanja godine preokretao se datum i nastavljalo se ponovo pred samu sezonu kiša.

Trajanje meseca i nedelja u kratkoj godini, a takođe i broj određenih kombinacija cifara od 1 do 13. Dvadeset znakova slikovnog pisma označavali su nazive dana, koji su bezuslovno bili vezani za prirodne pojave i bili su pod pokroviteljstvom glavnih bogova.

Prvi – In – „Porodični”, dan boga Inamna
drugi – Ik’ – „Vetar” (koji donosi kišne oblake) 
treći – Ak „Tmina” (pri kiši)
četvrti – H’a – „Zrno za setvu”, dan boga izobilja
peti – Čan – dan boga oluja Tit Soot
šesti – Čam – „Smrt” (ako tog dana kiša ne bude padala, zrnevlje će propasti) dan boga smrti
sedmi – Či – „Izujedanja” (male izdanke mogle su pojesti životinje)
osmi – Eč’ – „Krzno” (stari naziv kunić)
deveto – Toh – „Gonjenja” (poljske životinje) 
deseto – Oč – „Oposum” (obično naziv za poljske štetočine)
jedanaesto – K’u – „Rasta”
dvanaesti – Eeb – „Oblak”
trinaesti – Ben – „Bekstva” (korova)
četrnaesti – Hiš – „Jaguar”, dan zaštite boga Jaguara
petnaesti – Men – „Rad” (plevenja)
šesnaesti – Čib – „Okrepljenja” (izlaza)
sedamnaesti -Čab an – „Tutnjava zemlje” (tutnjava od oluje)
osamnaesti – Hec – „Okrepljenja” (izdanaka?)
devetnaesti – Ku – „Nepogode”
dvadeseti – La „Velikog” – dan upravljača sezone kiša boga Icamna

Osim trinaest meseci, koji imaju po 20 dana, u kratkoj godini, bilo je još 13 dnevnih i 9 dnevnih nedelja. Dani u nedelji su se brojali odgovarajuće od 1 do 13 i od 1 do 9.

Broj dana u nedelji, izgleda, nije bio slučajan. Saglasno sa mitologijom Maja, vaseljena se sastoji iz 13 nebesa i 9 podzemnih svetova. 13 bogova – Ošlahun-Ti-Ku – upravljaju nebesima i pokrovitelji su 13-dnevne nedelje. Devet bogova upravlja podzemnim svetom pokrovitelji su devetodnevne nedelje. Nebeska božanstva i vladari podzemnog sveta ratuju između sebe, ali često u mitovima čine jednu celinu.

Prva godina („tun”) ima 360 dana. U toj godini, koja je približno duga kao solarna, bilo je 18 meseci po 20 dana. Verovatno da su godinu „tun” Maje koristile vrlo dugo, zbog čega je postala osnovna jedinica u hronologiji.

Duga godina („haab”) – od 365 dana, sastojala se takođe od 18 meseci od kojih je svaki imao po 20 dana. Sveštenici su usaglašavali godinu sa dužinom solarne godine i dodavali pet dana. Dodatni dani smeštali su se na kraj godine i nazivali su se „dani bez imena”. U te dane dolazilo je do smene upravljača i ti dani su se smatrali prazničnim, čak je godina „haab” koristila Majama u svakodnevnom životu.

 “Tajna drevnih kalendara”
Prevod i obrada Vera Janićijević

About Author