Karl Gustav Jung

Carl Gustav Jung (26.07.1875. 19:32 GMT Kesswil,Švajcarska) Švajcarski psiholog i psihijatar (1875-1961). Posle studija medicine okrenuo se psihijatriji. Zaokupljen psihoanalizom, on 1907 godine postaje učenik i prijatelj Frojda čiji ga je materijalizam brzo odbio od njega. Rastao se od Frojda posle nekoliko godina saradnje da bi osnovao novu školu „analitičke psihologije“. U radovima je razvijao svoje ideje medju kojima i onu o kolektivnom nesvesnom; nesvesno nije samo nejasno mesto gde se potiskuju lična iskustva; u njemu nastavlja da živi jedan deo svetskog sećanja. Jung je arhetipovima označio slike kolektivno nesvesnog, zajedničke snove i stare mitove čovečanstva. Proučavanje arheotipova izazvalo je kod njega originalno razmišljanje o estetici, prvobitnim i orijentalnim religijama, alhemiji i astrologiji, koja je, pisao je on „Astrologja danas kuca na vrata univerziteta sa kojih je prognana pre nekih 300 godina.“. Pridružujući astrologiju teoriji arhetipova, Jung je započeo novu astrološku struju po kojoj horoskop „odgovara jednom trenutku medjusobnog razgovora Bogova, tj psihičkih arhetipova“.

Carl Gustav Jung je bio švajcarski psiholog i psihijatar koji je pokazivao izuzetno zanimanje za astrologiju. On je praktično utemeljivač moderne grane astrologije nazvane simboličkom astrogijom koja uključuje svoja razmatranja sinhronistički princip, te se tako horoskop posmatra kao meditativna slika – mandala. Sinhronicitet ili “značajna slučajnost” se dešavaju kada se 2 ili više događaja, svaki sa svojom vlastitom uzročnošću, gde se istovremeno bez vidljivog razloga stvore važan rezultat. Jung je u okviru pojma sinhroniciteta uveo i pojmove simpatije (ovi pojmovi potiču iz prednaučnog perioda). U prenostnom smislu simpatije se korste u astrologiji kao hipotetički uzroci dvostrukog dejstva. Pojam usklađivanja ukazuje samo na paralelnost bez kauzalne povezanosti i bez sklonosti ka objašnjenjima. Simpatija i magija se nalaze u međusobnoj tesnoj vezi.  
U svom delu “Sinhronicitet” Jung predstavlja studiju o 483 para za koje je pokušao da nađe kauzalnu vezu između položaja planeta u njihovim natalnim kartama i njihovih psiholoških predispozicija. Govorio je “Astrologija daje mnogo primera koji potvrđuju teoriju sinhroniciteta. Drugim rečima gde god da ste rođeni ili šta god da radite u nekom vremenskom periodu vi sa sobom nosite kvalitet trenutka rođenja”.
Jedna od njegovih kćeri Gret Baumann – Jung prostala je profesionalni astrolog i oktobra 1974. u psihološkom klubu u Cirihu na parčetu papira je nacrtala i istumačila očevu kartu.

“Rođeni smo u danom trenutku i danom vremenu i kao vino imamo kvalitetu godine i godišnjeg doba u kojem smo rođeni. Astrologija ne pokušava tvrditi ništa više.”
Astrologija posebno zanima psihologe, jer sadrži vrstu psihološkog iskustva koje svi projektujemo – to znači da nalazimo psihološke činjenice kao da su u zvijedama. Ovo daje ideju da ti činioci dolaze od zvezda, gde su samo u sinhronicitetu s njima. Priznajem da je to vrlo zanimljiva činjenica koja baca čudno svetlo na strukturu ljudskog uma…”
Carl G. Jung 1947. u pismu  profesoru B.V. Ramanu
“Očigledno astrologija ima mnogo da ponudi psihologiji, ali što ona može ponuditi starijoj sestri nije tako očigledno. Koliko mogu da ocenim, čini mi se da bi bilo dobro da astrologija uzme u obzir psihologiju, bez obzira na svu psihologiju ličnosti i nesvesnog.

Dok sam proučavao astrologiju, primenio sam je na konkretne slučajeve mnogo puta… Eksperiment je vrlo sugestivan raznovrsnom umu, nepouzdan u rukama nemaštovitog, i opasan u rukama budale, kao što te intuitivne metode uvek jesu. Ako se inteligentno koristi, ekperiment je koristan u slučajevima gde je deo nejasne strukture. Često daje iznenađujuće uvide. Definitivno ograničenje eksperimenta je nedostatak inteligencije i nedostatak volje posmatrača… Nesumnjivo, astrologija danas cveta više nego ikada ranije, ali je još uvek nedovoljno istražena uprkos čestoj upotrebi. Pogodno je oruđe samo ako se koristi inteligentno. Nije otporna na budale i kada je koristi racionalistički i ograničeni um definitivno je neprijatna. “
C. G. Jung: Pisma, vol. 2, 1951-1961, str 463-464, pismo Robertu L. Kroonu, 15.11.1958. 

About Author