Kiron *mitologija

Kiron leči umirući. Znate li legendu – slučajno pogođen Herkulovom strelom moli bogove da ga izbave bede. Pošto je besmrtan, izgleda da je njegova jedina sudbina večita patnja i bol… Prema mitologiji je Kironova mati prelepa vodena nimfa Filira koja se, bežeći od Zevsovih ljubavnih avantura prerušila u kobilu međutim uporni i svemoćni Zevs je ipak sustiže, i preobražava se u pastuva. Kao plod ovog ljubavnog zanosa rađa se kentaur Kiron – biće sasvim čudno, njegov donji deo tela je poput konja, a gornji dečaka. Užasnuta izgledom deteta koje je rodila, šokirana i preplašena, ona moli bogove da je izbave, i daju joj neki drugi oblik kako bi izbegla odgajanje ovog bića. Njena je želja uslišena, i bogovi je pretvaraju u ivu – žalosnu vrbu.

Napušten i odbačen od majke, [oca nikada nije upoznao] Kiron kasnije biva usvojen od Apolona, zaštitnika muzike, proročanstava, poezije i lečenja biljem od koga preuzima ogromno znanje i ljubav prema bližnjima, vremenom postaje najvažniji mentor sinovima kraljeva i mnogim grčkim junacima među kojima su najpoznatiji Jason i Asklepije, Ahil i Herkules.

Jednog dana, tokom nešto grublje igre među kentaurima Herkules ranjava svoga mentora, sasvim slučajno dodajući mu strelu, on je ispušta iz ruku i strela probada butinu Kirona. U drugim legendama opisuje se kako je Kiron pripremao otrovnu strelu i sam je ispustio, povređujući sebe – u petu, ili koleno. Strele koje je toga dana Kiron pripremao su, na nesreću, bile natopljene krvlju čudovišne Hidre koja je izazivala užasan bol i žive rane koje se nisu mogle zalečiti. Ipak, Kiron je polubog i on, besmrtan ne može umreti od zadobijene povrede, ali ostaje u nepodnošljivim bolovima koje nije u stanju da se zaleči uprkos ogromnom znanju koje je sticao godinama.

U strašnim mukama i bolovima, preklinje bogove da mu dopuste da premine, ali tek nakon određenog vremena Herkules, kao jedini odgovoran za nesreću, pronalazi odgovarajuće izbavljenje za svoga učitelja koji užasno pati.

Prometej, koji je ukrao vatru sa Olimpa i poklonio je smrtnicima, je kažnjen od strane vrhovnog boga Zevsa, okovan za stenu i svakog dana bi ga posećivao orao koji mu je kljucao jetru. Tokom noći, jetra bi se zalečila ali bi orao ponovo dolazio u zoru i nastavljao svoju čudnovatu torturu. Kako je uslovio Zevs, Prometej je mogao biti oslobođen jedino ako bi neko od bogova ponudio da zauzme njegovo mesto na steni, što bi značilo odricanje sopstvenog statusa i smrt.

Kiron se u strašnim mukama odlučuje za ovakvo izbavljenje, zauzevši mesto Prometeja, i napokon se oslobađa svojih rana i večnog bola.

U znak zahvalnosti prema učenju bogovi ga postavljaju na nebo u sazvežđe Jarca.

Verzije

U mitološkoj priči Kiron je napravio smrtonosni otrov, da bi pomogao Herkulu (u horoskopu otkrića vidimo da je Uran u 11. kući u trigonu sa Suncem što predstavlja samog Herkula). U nekom momentu kentauri su se zamerili Herkulu, i on je umočio strele u taj smrtonosni otrov, i greškom pogodio Kirona samog. Budući da je on bio polubog, nije mogao umreti, pa je nastavio da živi u velikoj patnji i bolovima (u karti otkrića to vidimo u dispozotoru Urana, Plutonu koji kvadrira Mesec, a nalazi se na Algorabu, zvezdi iz Gavrana koja govori o izdaji – budući da je Mesec izuzetno snažno položen on ne umire u potpunosti već je ranjen). Tako ovaj deo priče nosi konotaciju Kirona u smislu da osoba može biti povređena od strane prijatelja, i to svojim sosptvenim oružjem. Kirona bi trebalo gledati kao poluprosvetljeno biće. On jeste vrlo mudar, ali nije još dostigao vrhunac. Zato on i predstavlja stepenicu između Saturna i Urana.

Nakon tih događaja Kiron se povlači iz svakodnevnog života tražeći sebi lek. Na tom putu potrage on u sebi otkriva isceliteljske moći. Shvatajući da neće uspeti da se izleči on traži od Jupitera smrtnost, jer je za njega smrt neka vrsta oslobođenja od konstatnog bola. On preuzima na sebe Prometejevu sudbinu i tako Prometej na kraju dobija besmrtnost. Tako je Kiron sličan Isusu (Kiron je u konjunkciji sa Plutonom u 4. kući), koji je na sebe preuzeo teret čovečanstva, dajući svoj život za dobrobit drugih. Ta žrtva je događaj koji svako od nas nekada u životu mora da ponese, i Kiron će to i opisati.

Kiron nije u svakoj natalnoj karti podjednako naglašen, niti je reč o istom periodu iz Kironovog života već možemo podeliti u više faza:

1. Kironovo druženje sa ljudima, (u horoskopu to predstavlja prijateljstvo sa neobičnim osobama)
2. Njegovo lečenje (isceliteljske moći kod osobe)
3. poveređivanje od strane Herkula (od strane prijatleja)
4. preuzimanje Prometejeve kazne (žrtva za druge)

Kiron se kreće kroz jedan znak oko 3 godne. Ukoliko želimo da vidimo šta se očekuje od Kirona u budućnosti, vratimo se na pozicije natalne karte otkrića.

Kiron leči umirući. Znate li legendu – slučajno pogođen Herkulovom strelom moli bogove da ga izbave bede. Pošto je besmrtan, izgleda da je njegova jedina sudbina večita patnja i bol… Prema mitologiji je Kironova mati prelepa vodena nimfa Filira koja se, bežeći od Zevsovih ljubavnih avantura prerušila u kobilu međutim uporni i svemoćni Zevs je ipak sustiže, i preobražava se u pastuva. Kao plod ovog ljubavnog zanosa rađa se kentaur Kiron – biće sasvim čudno, njegov donji deo tela je poput konja, a gornji dečaka. Užasnuta izgledom deteta koje je rodila, šokirana i preplašena, ona moli bogove da je izbave, i daju joj neki drugi oblik kako bi izbegla odgajanje ovog bića. Njena je želja uslišena, i bogovi je pretvaraju u ivu – žalosnu vrbu.

Napušten i odbačen od majke, [oca nikada nije upoznao] Kiron kasnije biva usvojen od Apolona, zaštitnika muzike, proročanstava, poezije i lečenja biljem od koga preuzima ogromno znanje i ljubav prema bližnjima, vremenom postaje najvažniji mentor sinovima kraljeva i mnogim grčkim junacima među kojima su najpoznatiji Jason i Asklepije, Ahil i Herkules.

Jednog dana, tokom nešto grublje igre među kentaurima Herkules ranjava svoga mentora, sasvim slučajno dodajući mu strelu, on je ispušta iz ruku i strela probada butinu Kirona. U drugim legendama opisuje se kako je Kiron pripremao otrovnu strelu i sam je ispustio, povređujući sebe – u petu, ili koleno. Strele koje je toga dana Kiron pripremao su, na nesreću, bile natopljene krvlju čudovišne Hidre koja je izazivala užasan bol i žive rane koje se nisu mogle zalečiti. Ipak, Kiron je polubog i on, besmrtan ne može umreti od zadobijene povrede, ali ostaje u nepodnošljivim bolovima koje nije u stanju da se zaleči uprkos ogromnom znanju koje je sticao godinama.

U strašnim mukama i bolovima, preklinje bogove da mu dopuste da premine, ali tek nakon određenog vremena Herkules, kao jedini odgovoran za nesreću, pronalazi odgovarajuće izbavljenje za svoga učitelja koji užasno pati.

Prometej, koji je ukrao vatru sa Olimpa i poklonio je smrtnicima, je kažnjen od strane vrhovnog boga Zevsa, okovan za stenu i svakog dana bi ga posećivao orao koji mu je kljucao jetru. Tokom noći, jetra bi se zalečila ali bi orao ponovo dolazio u zoru i nastavljao svoju čudnovatu torturu. Kako je uslovio Zevs, Prometej je mogao biti oslobođen jedino ako bi neko od bogova ponudio da zauzme njegovo mesto na steni, što bi značilo odricanje sopstvenog statusa i smrt.

Kiron se u strašnim mukama odlučuje za ovakvo izbavljenje, zauzevši mesto Prometeja, i napokon se oslobađa svojih rana i večnog bola.

U znak zahvalnosti prema učenju bogovi ga postavljaju na nebo u sazvežđe Jarca.

Verzije

U mitološkoj priči Kiron je napravio smrtonosni otrov, da bi pomogao Herkulu (u horoskopu otkrića vidimo da je Uran u 11. kući u trigonu sa Suncem što predstavlja samog Herkula). U nekom momentu kentauri su se zamerili Herkulu, i on je umočio strele u taj smrtonosni otrov, i greškom pogodio Kirona samog. Budući da je on bio polubog, nije mogao umreti, pa je nastavio da živi u velikoj patnji i bolovima (u karti otkrića to vidimo u dispozotoru Urana, Plutonu koji kvadrira Mesec, a nalazi se na Algorabu, zvezdi iz Gavrana koja govori o izdaji – budući da je Mesec izuzetno snažno položen on ne umire u potpunosti već je ranjen). Tako ovaj deo priče nosi konotaciju Kirona u smislu da osoba može biti povređena od strane prijatelja, i to svojim sosptvenim oružjem. Kirona bi trebalo gledati kao poluprosvetljeno biće. On jeste vrlo mudar, ali nije još dostigao vrhunac. Zato on i predstavlja stepenicu između Saturna i Urana.

Nakon tih događaja Kiron se povlači iz svakodnevnog života tražeći sebi lek. Na tom putu potrage on u sebi otkriva isceliteljske moći. Shvatajući da neće uspeti da se izleči on traži od Jupitera smrtnost, jer je za njega smrt neka vrsta oslobođenja od konstatnog bola. On preuzima na sebe Prometejevu sudbinu i tako Prometej na kraju dobija besmrtnost. Tako je Kiron sličan Isusu (Kiron je u konjunkciji sa Plutonom u 4. kući), koji je na sebe preuzeo teret čovečanstva, dajući svoj život za dobrobit drugih. Ta žrtva je događaj koji svako od nas nekada u životu mora da ponese, i Kiron će to i opisati.

Kiron nije u svakoj natalnoj karti podjednako naglašen, niti je reč o istom periodu iz Kironovog života već možemo podeliti u više faza:

1. Kironovo druženje sa ljudima, (u horoskopu to predstavlja prijateljstvo sa neobičnim osobama)
2. Njegovo lečenje (isceliteljske moći kod osobe)
3. poveređivanje od strane Herkula (od strane prijatleja)
4. preuzimanje Prometejeve kazne (žrtva za druge)

Kiron se kreće kroz jedan znak oko 3 godne. Ukoliko želimo da vidimo šta se očekuje od Kirona u budućnosti, vratimo se na pozicije natalne karte otkrića.

About Author