Koliko smo iskreni prema sebiKoliko smo iskreni prema sebi?

Prvo što treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne želite. Prvi korak ka buđenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopšte nije prijatno.

Vi ne želite da budete srećni. Hoćete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut. Možete da zažmurite dok rešavate, ili da to radite otvorenih očiju – nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokušajte da mu u mislima kažete: “Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe.”

Pazite šta se događa. “Više mi je stalo do moje sreće, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreću.” Koliko vas se osetilo kao egoista izgovorivši ove reči? Mnogo, čini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga?

Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: “Kako mogu da budem takav egoista?” Ali razmislite ko je stvar­no egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: “Kako si mogao da budeš takav egoista da ti tvoja sreća bude va­žnija od mene?” Zar vam ne bi došlo da odgovorite: “Izvini, ali kako ti možeš da budeš takav egoista, kad očekuješ da tebe stavim iznad svoje sreće?”

Jedna žena mi je pričala kako je njen ujak, sveštenik u lokalnoj crkvi, uvek počinjao besedu recima: “Samo je žrtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam.”

Savršeno! Upitao sam je: “Da li biste poželeli da vas volim po cenu svoje sreće?” “Da”, odgovorila je. “A vi mene?” upitao sam. “Da”, rekla je.

Zar to nije čudesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sreće i ja bih voleo nju po cenu moje sreće. I tako, imali bismo dve nesrećne osobe, ali živela ljubav!


AUTORSKI MATERIJAL © Jasmina Knežević
ZABRANJENO  KOPIRANJE  
PARAFRAZIRANJE  I  PREUZIMANJE