Liberače “Gospodin box office”

Wladziu Valentino Liberace 16. maj 1917 – 4. februar 1987), poznat jednostavno kao Liberace, bio je američki pijanist i pjevač koji je stekao izuzetno popularnost sredinom 20. vijeka. Školovao se za klasičnog pijanistu, ali je s vremenom u nastupima počeo koristiti elemente popa sve dok 1952. nije iskoristio novi medij televizije kako bi postao velika zvijezda. Bio je poznat po ekscentričnom ponašanju i camp odjeći, a glasine o homoseksualnosti su trajale sve do njegove smrti od AIDS-a.

“Gospodin u centru pažnje”, “Kandelabar kid”, “Guru šljokica”, “Gospodin osmeh”, “Kralj dijamanata” i “Gospodin box office”, Wladzui „Walter“ Valentino Liberače bio je simbol kempa, neumerenosti i kiča, i muškarac koji je do samog kraja čvrsto odbijao da javno obelodani svoj seksualni identitet.

Rođen u muzičkoj porodici 16. maja 1919. godine u West Allisu, Wisconsin, Liberače je naučio da svira klavir u svojoj četvrtoj godini. Kao tinejdžer svirao je popularne teme u lokalnom bioskopu i noćnim klubovima. Nastavio je i svoje klasično obrazovanje debitujući kao solista sa Čikaškom simfonijom 1940. godine. Pohađao je Muzičku školu u Wisconsinu.
Njegov početni uspeh u javnim nastupima prokrčio je njegov put ka zvezdama. Njegovo izvođenje popularne melodije „Three Little Fishes“ u polu-klasičnom stilu pokazao se kao favorit publike. Nakon toga, opremljen zaštitnim znakom, kandelabar na klaviru, Liberače je bio angažovan u klubovima i hotelima od obale do obale. Publika je odmah reagovala na njegovu jedinstvenu muzičku veštinu koja je mešala klasičnu i popularnu muziku sa glamurom i sjajem.

Pedesetih, Walter Valentino Liberače promenio je svoje ime u Liberače. Nastup koji je sada uključivao duhovitu zabavu i pevanje, Liberače je uspeo da se pozicionira na novom tržištu: televiziji.
Na svom početku 1952. njegova emisija zamenila je The Dinah Shore Show i tokom dve godine The Liberace Show postao je najgledaniji program u SAD. Show se prikazivao sve do 1956. i obezbedio mu veliku bazu obožavatelja. Prodaja njegovih ploča redovno je nadmašivala brojku od dva miliona. Snimio je i nekoliko filmova, ali je bio uspešniji na malom ekranu nego na velikom.
Pojavljivanje na Holivudskom balu 1952. godine bio je početak njegovog drugog zaštitnog znaka: garderobe pune detalja. Plašeći se da će se izgubiti u moru crnih smokinga koje su nosili članovi Losanđeleske filharmonije, Liberače je nosio posebno skrojeno belo odelo sa repovima.
Nakon toka Liberače je trošio bogatstvo na sjajne kostime. Jednom je zbog svog kostima mogao da pogine 1963. godine kada se srušio u bekstejdžu nakon što je udahnuo karbon tetrahlorid, hemikaliju kojom su čistili njegove kostime.

Iako je imao svoj debi u Carnegie Hallu u septembru 1953. godine, njegovo pravo okruženje nisu bile koncertne dvorane već dvorane u Las Vegasu. Svojim nastupom otvorio je novi Riviera hotel 1955. godine i postao najplaćeniji zabavljač u Vegasu sa nedeljnom platom od 50 hiljada dolara.
Njegova ogromna popularnost i izloženost načinile su ga objektom spekulacija i interesovanja trač kolumnista, koji nisu mogli a da ne primete njegove manire i feminiziranost.

Kada je stigao u London 1956. godine Times je naglasio da je bio dočekan od strane tri hiljada devojčica i mladih žena i „nekih vatrenih mladih muškaraca“.
Kada ga je londonski tabloid The Daily Mirrornazvao „ubojitom, vrcavom, kikotavom, preljubničkom, mirišljavom, svetlucavom, treperavom, voćkastom, izveštačenom, ledom prekrivenom gomilom majčinske ljubavi“ i „šećernom planinom zveketavih fraza umotanih u tako apsurdnog klovna“, Liberači ih je tužio zbog klevete, tvrdeći da je tabloid insinuirao da praktikuje homoseksualnost, što je u to vreme bilo krivično delo.
Na sudu izvođač je lagao o svom seksualnom životu i zbog toga dobio slučaj. Liberačijeve laži o njegovom seksualnom životu su kalkulisani odgovor na homofobiju 50-ih. Niko ga ne može osuditi što je želeo da uzvrati napadačima.
Ali, laži su stvorile obrazac poricanja i izvrdavanja koji je Liberače praktikovao do kraja svog života. U njegove četiri autobiografske knjige ne postoji ni reč o njegovoj homoseksualnosti što samo pokazuje njegovu internalizovanu homofobiju.
Šezdesetih Liberače, sada već simbol Las Vegasa, učinio je svoje nastupe do te mere nečuvenim. Pored fantastičnih kostima pravio je spektakularne ulaze, ponekad vozeći automobile po bini iz kojih izleće.

Liberače muzej u Las Vegasu otvoren je 1979. godine. Posle kratkog vremena postao je treća po redu atrakcija u Nevadi. U muzeju su se nalazili 18 od 39 klavira, bezbroj kostima, nakit i mnogi njegovi unikatni automobili, uključujući ručno ofarbani Rolls Royce kabriolet u bojama američke zastave.
Liberačijev napor da svoju seksualnost čuva skrivenu upropašćen je 1982. godine kada je Scott Thorson tužio umetnika za alimentaciju koja se plaća vanbračnom prijatelju u visini od 113 miliona dolara. Thorson je izbačen s posla zbog korišćenja alkohola i droge i Liberače je demantovao da su njih dvojica bili u petogodišnjoj vanbračnoj vezi. Na kraju ovaj slučaj je rešen van suda za 95 hiljada dolara.
Thorson, koga je Liberače slao kod plastičnog hirurga da bi mu se promenio izgled i da bi ličio na samog Liberačija, zamenjen je 18-to godišnjim Cary Jamesom, koji je delio Liberačijev život i krevet sve do umetnikove smrti pet godina kasnije. Obojica su 1985. godine saznali da su HIV pozitivni. James je umro 1997. godine.
Uprkos njegovom lošem zdravlju i gubitku težine, 67-godišnji Liberače proslavio je svoj ugovor da se pojavio u Radio City Musci Hallu 1986. godine, što je bio njegov treći rekord. Uplašen sudbinom Rock Hudsona, koji je autovan i umro od side, Liberače je odbijao da bilo šta kaže od svojoj seksualnosti ili zdravlju. Rekao je svojim najbližim prijateljima: „Ne želim da budem upamćen kao peder koji je umro od side.“
Liberače je umro 4. februara 1987. godine. Svoje bogatstvo ostavio je Liberače fondaciji za izvođačke i kreativne umetnosti.

Uprkos kritikama da je bio propali umetnik koji je unizio muziku, Liberače je ostao popularan i nakon svoje smrti. Liberače nije bio samo obesmrćen zvezdom na holivudskom Walk of Fameu već i sa dve televizijske biografije: Liberace (ABC) i Liberace: Behind the Music (CBS), obe snimljene 1988. godine.

About Author