Mars *astronomske činjenice

Mars je manji od Zemlje i ima ekvatorijalni poluprečnik od 3397 km i polarni poluprečnik oko 3375 km, a uz to je od nje i laksi i ima masu od 6,4185 × 1023 kg, za razliku od Zemljine čija je jednaka 5,9736 × 1024 kg. Moze biti maksimalno udaljen od Sunca za oko 206,62 × 106 km (u perihelu) i minimalno 249,23 × 106 km (u afelu). Marsu treba oko 686,973 tropskih dana da napravi pun krug oko Sunca krećući se prosečnom brzinom od 24,13 km/s, i oko 24,6597 sata da se okrene oko svoje ose, sto predstavlja zapravo prosečnu duzinu dana na Marsu (koji je tek nesto duzi nego zemaljski dan).

Atmosfera i klima Marsova atmosfera je drugačija od Zemljine, a sastoji se uglavnom od ugljen dioksida (95.32%), uz male primese drugih elemenata: vodonika (2.7%), argona (1.6%), kiseonika (0.13%) i neona (0.00025%). Takođe sadrzi i vodenu paru (0.03%), a u polarnim krajevima je nađen ozon. Polarne kape se tokom zime prosire do 40-50° areografske sirine. Sonda Viking Lander 2 je na 47° severne geografske sirine snimila tanak sloj inja. Severna polarna kapa se za vreme severnog leta smanji na prečnik od oko 800 km, a juzna tokom juznog leta na oko 400 km. Osim ugljen dioksida (suvi led), polarne kape sadrze i smrznutu vodu jer je uočeno da sublimacijom CO2 kape ne nestaju, a temperatura je uvek ispod 273 K (0°C). Ova smrznuta voda je izmesana sa sićusnim česticama prasine.15. marta 2007 godine radarski instrument s letelice Mars Express je napravio prve snimke koje potvrđuju ranije misljenje da se duboko ispod polarnih kapa nalaze ogromne naslage leda. Kako se procenjuje količina vode u tim naslagama bila bi dovoljna da pokrije cijelu povrsinu Marsa vodenim omotačem debelim 10-11 metara.31. jula 2008 godine NASA je objavila da je robot Phoenix Mars lander, koji trenutno ispituje povrsinu planete, otkrio vodu na Marsu.

Temperaturne razlike 
Prosečna izmerena temperatura na Marsovoj povrsini iznosi 210 K (-63°C), s maksimumom od 293 K (20°C) i minimumom od 130 K (-143°C). Najtoplija su područja oko ekvatora i u subsolarnoj tački zato sto temperatura tla zavisi od ugla pod kojim padaju sunčevi zraci. Temperatura često varira jer je retka atmosfera slab generator toplote.
Na polovima temperatura zimi ne prelazi 160 K (-113°C), a pada i do 120 K (-153°C) sto je dovoljno da se CO2 kondenzuje. Tada deo atmosferskog CO2 prelazi u polarnu kapu sto dovodi do naglog pada pritiska na tom području i vazduh sa čitavog globusa struji prema tom polu.
Temperaturne razlika između svetlijih i tamnijih područja, odnosno tla i atmosfere, uslovljavaju mesanje atmosfere. Vetrovi, koji su pri tlu brzine 10 m/s, podizu čestice prasine do 50 km uvis i prenose ih na udaljenosti od vise hiljada kilometara. Vetrovi dostizu brzine do 100 m/s, izazivajući godisnje stotinak pesčanih oluja koje, kada je Mars u perihelu, a vetar i temperatura u svom maksimumu, mogu prekriti čitavu planetu prasinom.

Sateliti
Mars ima dva satelita, Fobos i Deimos koji su plimski blokirani Marsom, tj. uvek su jednom stranom okrenuti prema njemu. Posto se Fobos brze okreće oko Marsa nego sto on se vrti oko svoje ose, plimske sile sporo ali konstantno umanjuju njegov orbitalni radijus (poluprečnik orbite). U nekoj tački u budućnosti gravitacione sile će razbiti Fobos, ali ne i Deimosjer je dovoljno daleko da se umesto toga njegova orbita sporo povećava.
Oba satelita je otkrio američki astronom Asaph Hall (Asaf Hol) 1877. godine, a imena su dobili prema likovima Fobosu i Deimosu iz grčke mitologije, sinovima grčkog boga Aresa.

About Author