Moć navike: Kako se osloboditi?
Pre nekoliko godina, prvi put sam se ozbiljno upitao koliku kontrolu nad svojim životom zaista imam. Sve do tada, živeo sam po uhodanim navikama koje sam sticao na razne načine. Dok nisam sebi postavio to važno pitanje, imao sam osećaj da najčešće imam punu kontrolu nad svim što radim. Verujem da velika većina ljudi isto razmišlja, pa zato predlažem sledeću vežbicu.
Postavimo sebi pitanje šta je to što bi trebalo da radimo svakog dana svog života, a trenutno ne radimo? Koja je to aktivnost koja bi nam, bez trunke sumnje, ukoliko je obavljamo svakodnevno, posle godinu dana definitivno zaista obogatila život? U stvari, to bi trebalo da bude najvažnija aktivnost, koja nam donosi veliku sreću i ispunjenje. Obično svi znamo bar jedan odgovor na ovo pitanje. Ukoliko imamo kontrolu i ukoliko znamo da bi nam ova jedna aktivnost toliko unapredila život, upitajmo sebe, da li smo spremni da ček sa iznosom naše godišnje plate poklonimo nekom slučajnom prolazniku, ako se dogodi da jednom propustimo tu najvažniju aktivnost? Deluje krajnje lako, jer ako imamo kontrolu i znamo da je to najvažnija aktivnost, šta bi to moglo da nas spreči da je svakog dana obavljamo? A ipak, u mnogim istraživanjima se pokazalo, na ovakvo obavezivanje se odluči svega nekoliko procenata ljudi.
Kada se nađemo u ovoj situaciji, postanemo svesni da i nije baš sve tako kako smo mislili. Sada verujem da je realnost sasvim drugačija i da u ogromnoj većini slučajeva zaista nemamo kontrolu, nismo svesni i da nama gotovo sve vreme upravljaju obrasci ponašanja, za koje i ne znamo kada su formirani. Smatram da mnogo više spavamo u ovom životu, pa mi je sada jasnije zašto Budu nazivaju „Probuđenim”. Ali, kada to spoznamo, imamo priliku da na potpuno nov način gledamo na svet, zavolimo činjenicu da je čitav život učenje i počnemo da uživamo u putovanju.
No, šta je to učenje? Da li je to besomučno sakupljanje novih činjenica i njihovo memorisanje i reprodukcija? Ne. Za mene danas učenje znači isto što i promena u ponašanju. Jer, ukoliko nešto što smo saznali nije dovelo do promene u našem ponašanju, ništa nismo ni naučili. Ukoliko na času matematike saznamo novu formulu koja nam može pomoći da mnogo brže i efikasnije uradimo neki zadatak, a mi je ipak ne primenjujemo, onda nismo ništa naučili. Isto važi i za svaku drugu situaciju u životu.
Mnogi prijatelji me pitaju kako da, kada jednom shvate da nama upravljaju navike, prevaziđu takav način funkcionisanja, probude se i prihvate potpunu odgovornost za svoj život? Pošto već godinima učim o tome sa mnogo entuzijazma, evo nekoliko ideja na tu temu.
Za početak, trebalo bi da postanemo svesni kolika je snaga ljudske navike. Koliko nam se puta u životu dogodilo da kažemo: „Od sutra počinjem da vežbam (učim, radim, čitam…)?”
I, možda smo to i uradili, istrajali dan, dva ili tri i potom našli neki izgovor da to odložimo za neki drugi put. To se dešava zato što je snaga uhodanih obrazaca ogromna i da bismo se pripremili za izazov, potrebno je to dobro razumeti. Neophodna nam je velika odlučnost i snaga volje, kako bismo istrajali u promeni.
U knjizi „Promeni se ili umri”, Alan Deutschman kaže da je veliki broj istraživanja pokazao da 9 od 10 ljudi ne uspeva da promeni svoju naviku, čak i kada im život zavisi od toga. Naime, u slučajevima kada bi doktori rekli svojim pacijentima da prestanu da puše ili promene način ishrane, jer će inače ubrzo umreti, samo 10 njih bi uspelo da se promeni. Ovaj podatak govori da nam je teško da se promenimo čak i kada to želimo.
Pošto smo upoznati sa snagom navike, sada treba da postanemo svesni šta je to u nama što bismo želeli da promenimo, koje je to ponašanje koje nam više ne služi, a ni svetu koji nas okružuje? Koje su to situacije koje nas najviše frustiraju?
Primetimo da su to uvek spoljni uticaji i da jedini pravi način nije promeniti spoljašnjost, već nas same. Ova pitanja treba postaviti sebi kada smo dobro raspoloženi, kada se osećamo mirno i spokojno, jer ćemo tada dobiti i najbolje odgovore.
Sada sledi jedna važna strategija, koja, ako uspemo da je integrišemo u svoj život, može biti jedna od najvažnijih stvari koju smo naučili. Jedan od mojih najomiljenijih učitelja, Eben Pagan, naziva je „Činjenje uspeha neizbežnim”. Nastala je istraživanjem rada poznatog američkog hipnoterapueta, Miltona Ericksona.
Dakle, kako učiniti svoj uspeh, u najširem mogućem smislu, neizbežnim? Ideja je da se uslovi postave tako, da se ishod koji želimo, dogodi automatski.
Šta je to što bismo voleli da radimo, ali nam nikako ne uspeva? Gotovo uvek odgovor je u nekom unutrašnjem konfliktu koji nam izaziva emotivni bol. Strah od tog bola nas sprečava u realizaciji. Međutim, simpatičan trik koji možemo da primenimo kako bismo istrajali u svojoj promeni je da pronađemo nešto što bi nam bilo još bolnije iskustvo od toga, a potom se javno obavežemo (na primer nekom prijatelju koji želi da nam pomogne) da ćemo to „još bolnije” i učiniti, ukoliko ne obavimo onu početnu aktivnost. Anthony Robbins to naziva dobijanjem prednosti u odnosu na sebe. Iako deluje jako jednostavno, ova tehnika ima veliku snagu i može nam pomoći u trenucima najvećih izazova.
Pošto najbolje učimo iz ličnih iskustava, evo mog. Kada sam prvi put čuo za ovaj koncept, trebalo mi je dosta vremena da ga sasvim prihvatim i počnem da živim na taj način. Potom sam odredio nekoliko važnih stvari koje sam želeo da promenim kod sebe, a jedna od njih je bila da vežbam svakog dana. Još od osnovne škole sam slušao o tome koliko je to zdravo za nas, bio sam toga svestan, ali sam nebrojeno puta našao sebi izgovor da to odložim za drugi put. Ovog puta, odlučio sam se obavežem svojoj bliskoj prijateljici da ću, ukoliko ne budem vežbao svakog dana po bar 30 minuta, plesati sa njom na Trgu Republike i pevati neku pesmu. U tom trenutku, verujte mi, to mi je delovalo mnogo strašnije, tako da sada, vežbam svakog dana i održavam svoje telo energičnim i zdravim. Još nisam zapevao na Trgu, mada je to možda nešto sledeće sa čim bi trebalo da se suočim. Nekim ljudima je taj bolniji motiv odricanje od velike količine novca, nekima javno poniženje, itd… Nađite onaj koji vas može da pokrene.
Zašto je ovo bitno? Naučnici su istražili fenomen promene obrasca ponašanja i reakcije našeg organizma. U periodu od tridesetak dana, koliko je potrebno da se uvede nova navika, čovekov organizam prolazi kroz veliki stres i u nekim trenucima, imamo osećaj da svaka ćelija daje sve od sebe kako bi nas sputala. U prvih desetak dana je otpor najveći, pa je potrebna i najveća energija, čak i spoljna motivacija kako bismo istrajali. Kada raketa poleće na put ka Mesecu, da bi napustila orbitu naše planete, ona potroši oko 85 goriva u prva dva minuta leta. Najveća energija joj je potrebna na samom startu, kako bi mogla da savlada Zemljinu gravitaciju i dostigne dovoljnu brzinu. Slično možemo posmatrati i naše napore dok uvodimo u svoj život nove dnevne rituale.
Ako je moguće, tu jednu aktivnost koja može promeniti život, bilo bi dobro da ubacimo u rane jutarnje časove, odmah posle buđenja (jer nam je tada energija volje na najvišem nivou, a i um je najmirniji i samim tim fokusiran). Zatim ponavljajmo ovaj ritual najmanje trideset dana. Toliko bi trebalo da bude dovoljno da telo počne da nas vuče ka novoj navici.
Velikoj većini nas su poznate mudre izreke koje govore da prava sreća dolazi iznutra. Ako želimo zaista kvalitetan život, jedini način je da se promenimo. Zato, odlučimo se čvrsto za to i krenimo u akciju.
Napisao: Marko Maoduš