O snovima

“Ne smatraj se siromašnim zato što ti se snovi nisu ostvarili; siromašan je zaista samo onaj koji nikada nije sanjao”.” Mari Ebner – Ešenbah
Dugo vremena smo vaspitavani da se ponašamo po zakonima razuma, da odmeravamo pojave pre nego što odlučimo da li smo za ili protiv njih. Sva iskustva i saznanja koja se nisu uklapala u takav racionalistički koncept tumačenja i vidjenja sveta bila su odbacivana iako je život uporno dokazivao da je potrebno nešto više od logike da bi se dogadjaji razumeli. Medjutim, ako se oslanjamo samo na osetljivost čula i svest, nužno ograničavamo svoje saznanje. Time ne samo da uskraćujemo sebi odgov-or na mnoga pitanja s kojima se susrećemo u svetu koji nas okružuje već sebi uskraćujemo i mogućnost da primimo impulse koji dolaze iz najveće dubine našeg još uvek malo poznatog bića koje nam u snu ili u stanju malo pomerene svesti otkriva da život ima i drugu nama nedostupnu, skrivenu stranu čije bogat stvo u stanju budne svesti ne možemo ni da naslutimo. I Jung kaže da su snovi objavljivanje mudrosti nesvesnog koje na taj način omogućava pojedincu da sazna ono što je izvan ili iznad mogućnosti čulnog opažanja.

“Ne smatraj se siromašnim zato što ti se snovi nisu ostvarili; siromašan je zaista samo onaj koji nikada nije sanjao”.” Mari Ebner – Ešenbah
Dugo vremena smo vaspitavani da se ponašamo po zakonima razuma, da odmeravamo pojave pre nego što odlučimo da li smo za ili protiv njih. Sva iskustva i saznanja koja se nisu uklapala u takav racionalistički koncept tumačenja i vidjenja sveta bila su odbacivana iako je život uporno dokazivao da je potrebno nešto više od logike da bi se dogadjaji razumeli. Medjutim, ako se oslanjamo samo na osetljivost čula i svest, nužno ograničavamo svoje saznanje. Time ne samo da uskraćujemo sebi odgov-or na mnoga pitanja s kojima se susrećemo u svetu koji nas okružuje već sebi uskraćujemo i mogućnost da primimo impulse koji dolaze iz najveće dubine našeg još uvek malo poznatog bića koje nam u snu ili u stanju malo pomerene svesti otkriva da život ima i drugu nama nedostupnu, skrivenu stranu čije bogat stvo u stanju budne svesti ne možemo ni da naslutimo. I Jung kaže da su snovi objavljivanje mudrosti nesvesnog koje na taj način omogućava pojedincu da sazna ono što je izvan ili iznad mogućnosti čulnog opažanja.
Danas se mnogo izmenio naš odnos prema fenomenima, kao što su vidovitost, intuicija, snovi itd. Sve je više onih koji se za njih interesuju. Ti fenomeni više nikoga ne zasmejavaju i malo koga ostavl jaju ravnodušnim. Istraživanja pokazuju da 50 posto ljudi veruje u njih, dok je kod visokoobrazovanih taj procenat i veći. Ni naučnici više ne zaziru od susreta sa iracionalnim i mističnim. Preovladalo je saznanje da se čovekova suština ne može više posmatrati i shvatiti samo sa racionalnog stanovišta, niti da se umom može dokazati ono što je iracionalno, tj. da se čovek ne može više odvajati od svoje duhovne dimenzije.
Snovi nam otkrivaju mogućnost saznanja jedne druge stvarnosti, jednog drugog sveta i zato nije bez osnova pokušaj da se njihovim tuma čenjem dokuči istina o tom svetu, pa čak i otkrije neki trag prošlosti ili nagoveštaj budućnosti. U davnim vremenima tumačenje snova je, poput raznih proricanja, gatanja,”gledanja” itd., nastalo na verovanju u sudbinsku predodredjenost, nastojanju da se dogadjaji predvide i nadi da bi se na njih moglo uticati. Najstariji pronadjeni sanovnik napisan je pre 4000 godina. Na starim papirusima zabeleženo je tumačenje oko dve hiljade različitih simbola i snova. Tematski su slični snovima koji se i danas sanjaju, a to je sve ono što je ljudima oduvek bilo značajno: radjanje, imovina, posao, ljubav, strah, smrt itd. I danas, baš kao i nekada, intere sovanje za snove ne prestaje. Napisane su mnogobrojne knjige, nastale su mnoge teorije, nauka sve više otkriva tajnu sna, ali mnoga pitanja i dalje traže odgovor. Sve to govori o problemima s kojima se susrećemo i koliko su oni veliki. Čini se da reči francuskog naučnika Mišela Žuvea najbolje odslikavaju takvo stanje: “Mozak budnog čoveka nikada neće shvatiti mozak čoveka koji sanja. Čovek će osvojiti planete, ali njegov mozak je složeniji od kosmosa i ostaće još dugo nepoznat. Neophodno je naučiti da se živi s tajnama i da ih ne treba otkrivati po svaku cenu”.

Slaviša Ivković

About Author