Osnovni pojmovi Metagenealogija

Svest / svesnost

Ljudi mešaju ove termine. „svest” se tumači kao „ono čega sam svestan”, to jest, ono što shvatam u budnom stanju. Ali u stvarnosti ono što je „svesno” jeste ono što pogrešno nazivamo „nesvesnim”. Mi smo više nesvesno nego svesno. Ako se oslobodimo koncepta „biti svestan nečega”, svest je ono što zapravo jesmo, priroda koja se ne može definisati, koju ponekad nazivamo duša ponekad duh.
Nasuprot tome, ono što mi zovemo „svesnost” je individualnost u budnom stanju, racionalni zatvor koji nas navodi da verujemo da smo mi samo ono što shvatamo.

Sila stvaranja ili stvaralačka sila

Sila koja dolazi iz kosmičke ili univerzalne svesti i koja nam omogućava da uđemo u čistu svest u kojoj se ništa ne suprotstavlja našoj projekciji budućnosti.

Sila ponavljanja ili imitatorska sila

Sila koju usmerava porodična grupa i koja utiče na nas svojim verovanjima, navikama, tradicijama, zabranama.

Nesvesno

U odnosu na psihoanalitički stav preobražavanja jezika nesvesnog (snova, neuspelih dela, sinhronizacija) u artikulisani jezik i racionalna objašnjenja, u Psihomagiji intelekt treba da nauči jezik nesvesnog, sastavlje uglavnom od slika i dela koja prkose logici. Nesvesno sadrži sve
informacije (slike, iskustva) koje se u suštini suprotstavljaju svakoj logici, ali na način na koji Alehandro Hodorovski poima nesvesno, koje nije naš neprijatelj nego saveznik, kada mu se povinujemo.

Introjekcija (termin iz psihoanalize)

Proces introjekcije je onaj kojim roditelji i drugi članovi porodice prodiru kao arhetipovi u naše nesvesno. Psihoanaliza definiše introjekciju kao apsorpciju neke osobine ili crte, koju je Ja primetilo u spoljnom svetu. Radi se, zapravo, o prisvajanju.

Metagenealogija

1. Nije striktno „terapija”, nego rad na osvešćivanju, koji podrazumeva shvatanje elemenata prošlosti koji su nas oblikovali, kao i početak budućeg impulsa koji mi oblikujemo…

2. Pojedinci, u isto vreme, mogu imati pozitivnu i negativnu viziju o svojim pradedama, prabakama, dedama i bakama i roditeljima, pretvarajući na taj način svakog člana porodice u dvostruki entitet: jedan svetao i drugi mračan. Dva energetska polja koja su, uprkos suprotstavljanju, komplementarna. U sadašnjem vremenu, duh koji se materijalizuje pridružuje se materiji koja se produhovljava, supersvesno nesvesnom, pokušaj da se ostvari budućnost s pokušajem da se ponovi prošlost, suštinsko biće s društvenokulturnim bićem, želja za stvaranjem sa željom za imitiranjem. Proučavanje porodičnog stabla pod njegovim istovremenim i komplementarnim aspektima (blago – zamka), ovde nazivamo „metagenealogija”.

Nukleus

Infantilni poriv koji tek treba da se razvije prema odrasloj psihi. Potencijal bogat životnom energijom, energijom libida, emocionalnim i intelektualnim energijama, ali takođe veoma krhak, koji se izražava na iskren i neukrotiv način, bez ikakve autocenzure i sa autoritativnom
snagom. Ako ga odrasli, umesto da prate razvoj nukleusa – paralizuju uspostavljanjem čvorova u odnosima, nukleus će se održati i nakon detinjstva, pretvarajući se tada u ograničenje za četiri energije, u fiksaciju na prošlost i u ustajalu ili skamenjenu životnu energiju koja će sprečavati osobu da u potpunosti živi svoju sudbinu kao odrasla osoba. Većina ovih upornih nukleusa dolazi direktno iz čvora kog prenosi bliski rođak iz porodice, koji je i sam pogođen drugim upornim i nerazrešenim nukleusom. Videti takođe, čvor.

Čvor

Patološka upornost nukleusa u odraslom dobu, koja stvara fiksaciju na prošlost. Formira se kada su roditelji ili drugi članovi porodice nesposobni da prate rast deteta na uravnotežen način, i podleže uticaju dva glavna mehanizma: nedostatku i višku. Videti takođe, nukleus.

Projekcija (termin iz psihoanalize)

Pripisivanje drugoj osobi osećanja koja se rađaju u nama kako bismo se zaštitili od emocionalne situacije koju ne može da savladamo. Prema tome, osobi se pripisuju mane ili vrline koje ne postoje, ali služe da je oblikuju prema već postojećem porodičnom modelu.

Psihomagija

Terapeutska tehnika koju je razvio Alehandro Hodorovski i koja se sastoji od svakodnevnog izvođenja čina za isceljenje, sličnog snu, kako bi se oslobodili svesne blokade.

Suštinsko biće ili suštinsko ja

Uzvišena i kreativna individualnost nezavisna od našeg nasleđa. To je suštinsko biće, sopstvo, unutrašnji bog.

Lično biće ili lično ja

Individualni ego, donekle bolestan, stvoren pod uticajem društva, kulture i porodice, ali koji može ponovo da otkrije svoje suštinsko ja zahvaljujući radu na svom stablu.

Nadsvest

Ljudski duh teži pre svega ovome: znanju i besmrtnosti. Nesvesno, dakle, treba shvatiti kao da je sastavljeno iz dve zone: jedne koja je proizvod iskustava prošlosti ‒ uključujući nas i ostatke životinjskog u nama, koja bi se i dalje mogla zvati „nesvesno”‒ i druge koja potencijalno uključuje mogućnost mutacije čiji je cilj razvoj bića kosmičkom svešću – koja se nipošto ne sastoji od prošlih iskustava, nego od budućih mogućnosti, do kojih dolazi u poetskim i proročkim stanjima, koja bi mogla da dobije ime „nadsvest”.

Rad na porodičnom stablu

Više od prostog traganja vezanog za odgovornost koju su članovi naše porodice imali u našim životima, poziv za promenu nivoa svesti.

Ja

Veštačka slika o sebi, koju su stvorili porodica, društvo i kultura.

Društveno ili porodično Ja

Ličnost koju smo stekli, koju oblikuju porodica, društvo i kultura, iz koje obično komuniciramo s drugima, uz osećanje ograničenosti.

Transpersonalno Ja

Odraslo ja, svesno postojanja drugih, sposobno da se identifikuje sa suštinskim bićem.

Odlomak iz knjige “Metagenealogija”
Alejandro Jodorowsky
Marianne Costa