Pluton *Astronomija

Kada je 1846. godine otkriven Neptun, izgledalo je da je u našem Sunčevom sistemu uspostavljen red i da se planete kreću prema Keplerovim i Njutnovim zakonima. Međutim pola veka kasnije ponovo je došlo do narušavanja kretanja – ovog puta je planeta uzrok smetnje. Američki astronom Persival Lovel je fotografski istraživao razne oblasti neba ali uspeha nije bilo. Potpuno ubeđen u postojanje jos jedne planete posvećuje se neumornoj potrazi ali ‘e ga u ovim nastojanjima preduhitriti smrt 1916. godine. Godine 1929. na Lovelovu opservatoriju dolazi astronom amater Klajd Tombo. 
On aprila 1929. godine počinje sa sistematskim snimanjem sazvežđa Blizanaca što se pokazalo kao obiman zadatak. Analiza para ploča trajala je i do mesec dana. Ipak, ovaj mukotrpan rad je urodio plodom i na kraju 18. februara 1930. godine Tombo je uočio pomerenu svetlu tačku, što je ukazivalo na planetu. Pronađena je nova planeta. 

On aprila 1929. godine počinje sa sistematskim snimanjem sazvežđa Blizanaca što se pokazalo kao obiman zadatak. Analiza para ploča trajala je i do mesec dana. Ipak, ovaj mukotrpan rad je urodio plodom i na kraju 18. februara 1930. godine Tombo je uočio pomerenu svetlu tačku, što je ukazivalo na planetu. Pronađena je nova planeta. Otkriće je saopšteno 13. marta 1930. godine. Predlagana su mnoga imena ali je na kraju je prihvaćeno ime Pluton, po bogu podzemnog carstva. 

Pluton je veoma čudna planeta. Orbita mu je nagnuta za 17° u odnosu na ravan u kojoj se nalaze putanje ostalih planeta i veoma je istegnuta. U perihelu [najmanje rastojanje] se približava Suncu bliže od Neptuna a u afelu [najdalje rastojanje] odlazi 3 milijarde kilometara dalje. Zbog svoje istegnute putanje Pluton je između januara 1979. i marta 1999. godine bio bliži Suncu od samog Neptuna. Pluton je taman i mračan svet. Oko Sunca se okrene za 247,7 godina, a oko sopstvene ose za oko 6 i po sati. Zapremina mu je sto puta manja od Zemljine, a masa 2.000 puta. Gustina mu je nešto veća od gustine vode i procenjuje se na 1000 do 1500 kg/m 3 . 
Na ovom izuzetno hladnom svetu, efektivna temperatura iznosi – 241°C. Najnovije procene dale su približnu vrednost prečnika Plutona koji iznosi samo 2.800 km, tako da je danas poynato da je Pluton ujedno i najmanja planeta Sunčevog sistema, manja čak i od Merkura što je osnažilo hipotezu da je Pluton zapravo jedan od odbeglih Neptunovih satelita. Astronomi su primetili da je od sredine 50-tih godina pa do danas, njegov sjaj malo opao, odnosno planeta je postala nešto tamnija. Ova interesantna pojava može se objasniti delimičnim topljenjem leda na Plutonovoj površini jer se planeta približila Suncu za oko pola milijarde kilometara. 
Medju najinteresantnija otkrića u planetnoj astronomiji spada otkriće Plutonovog satelita koje je ostvarila ekipa američkih astronoma 22. jula 1978. godine. Plutonov satelit je dobio ime Haron po mitološkom čamdžiji koji prevozi duše preko reke Stiks u podzemni svet. To je telo prečnika 560 km koje se nalazi na rastojanju od oko 17 hiljada kilometara od planete. Oko Plutona se obrne za 6,4 dana. Velika naučna senzacija desila se 9. jula 1988. godine kada je ustanovljeno da Pluton ima atmosferu. To je bilo veoma neobično otkriće jer je Pluton malo telo čija gravitacija ne može da zadrži atmosferu. Novija istraživanja pokazuju da su osnovni gasovi Plutonove atmosfere azot i metan. Atmosferu je planeta uspela da sačuva zahvaljujući svojoj ekscentričnoj orbiti. Naime kada se Pluton udaljava od Sunca atmosfera počinje da se kondenzuje i smrznuta pada na tlo. U toku približavanja Suncu led na Plutonu se topi i ponovo formira gasoviti omotač. 
Pluton je najmanja planeta Sunčevog sistema, koja sa svojim satelitom Haronom čini dvojni sistem mnogo složeniji od sistema Zemlja – Mesec. Haronov prečnik nije ni upola manji od Plutonovog pa zato zajednički centar masa oko kojeg rotiraju ne nalizi se ispod Plutonove površine već van nje. Ova dva tela rotiraju jedan oko drugog.