Prebacivanje bremena
Uticanje na podsvest
Kada smo svesni svojih moći i delovanja svoga uma, velika nam je želja da pronađemo brz i lak način da u podsvest utisnemo impresije dobrog, zato što puko intelektualno znanje Istine neće doneti rezultate. Što se mene tiče, otkrila sam da je najlakši način »prebaciti breme«.
Jedan metafizičar je ovo objasnio na sledeći način: »Jedina stvar koja svemu u prirodi daje težinu je zakon gravitacije, a kada bi veliki kamen mogao da se podigne daleko iznad naše planete, u njemu ne bi bilo težine, a upravo je to ono što je Isus Hrist mislio kada je rekao: ‘Moj jaram je komotan, a moje breme lako’«.
On je prevazišao vibracije ovog sveta i delovao je u oblasti četvrte dimenzije, gde savršenstvo, potpunost, život i radost jedino i postoje.
Hrist je rekao: »Priđite mi svi koji radite i pod teškim ste bremenom, i ja ću vam dati odmor«. »Upregnite se u moj jaram, jer je moj jaram komotan, a moje breme lako.«
Isto tako se u pedeset i petom Psalmu kaže: »Prebaci svoje breme na Gospoda«.
Na mnogim stranicama Biblije kaže se da je boj Božji a ne čovekov, i da čovek uvek mora da »ostane miran« i dočeka Spasenje Gospodnje.
Ovo ukazuje da nadsvesni um (ili Hrist koji je u nama) predstavlja jedinicu koja vodi čovekovu bitku i oslobađa ga svih tereta.
Prema tome, vidimo da čovek krši zakon ako nosi breme. Ono je i nepovoljna misao ili stanje, a ova misao ili stanje imaju koren u podsvesti.
Čini nam se gotovo nemoguće da napredujemo usmeravajući podsvesno iz oblasti svesnog ili razuma, jer je razum (intelekt) ograničen u shvatanjima i ispunjen je sumnjama i strahovanjima.
Otuda je sasvim u skladu s naukom prebaciti breme na nadsvesni um (ili Hrista u nama) gde će ono »postati lako« ili će se razložiti u sopstveno »prvobitno ništavilo«.
Jedna žena kojoj je novac bio hitno potreban, »olakšala« se na Hrista u sebi, na nadsvest, izjavom: »Prebacujem ovo breme nemaštine na Hrista (u sebi) i slobodno krećem da dobijem mnogo!«
Njeno breme je bilo verovanje u nemaštinu i, čim ga je prebacila na Nadsvest koja veruje u obilje, rezultat je bio da se na nju sručilo obilje.
Čitamo: »Hrist u tebi je nada u slavu«.
Jedna od mojih učenica dobila je novi klavir, ali u njenom studiju nije bilo mesta za njega osim ako ne iznese stari klavir. Bila je krajnje zabrinuta jer je htela da ga zadrži, a nije znala gde bi mogla da ga smesti. Počela je da očajava, jer novi klavir samo što nije stigao. Rekla je kako joj je došlo da ponavlja: »Prebacujem ovo breme na Hrista u sebi, i idem slobodna«. Nekoliko trenutaka kasnije njen telefon je zazvonio i jedna prijateljica ju je zamolila da joj pozajmi njen stari klavir – tako je problem rešen takoreći sam od sebe. Poznajem ženu čije je breme činila ozlojeđenost. Ona je rekla: »Prebacujem ovo breme ozlojeđenosti na Hrista u sebi, i idem slobodna, da budem ispunjena ljubavlju, skladom i srećom«. Svemoćna nadsvest preplavila je podsvest ljubavlju, i ceo njen život se promenio. Godinama ju je ozlojeđenost držala u stanju teške patnje i zarobila joj je dušu (podsvesni um).
Izjavu treba stalno i iznova ponavljati, ponekad satima bez prestanka, u tišini ili naglas, smireno ali odlučno. Ovo sam često poredila sa navijanjem igračke da bi se pokrenula. Mi moramo sebe da navijemo izgovorenim rečima. Primetila sam da »prebacivanjem bremena«, kad prođe izvesno vreme, kao da stvari vidimo jasnije. Nemoguće je da jasno vidimo dok smo izloženi mukama karnalnog uma. Sumnje i strah truju um i telo a mašta postaje razuzdana i privlači nesreću i bolest.
Postojanim ponavljanjem afirmacije: »Prebacujem ovo breme na Hrista u sebi, i idem slobodna«, viđenje nam postaje bistrije i s njim nastupa osećanje olakšanja, a pre ili kasnije dolazi do pojave dobrog, bilo da je to zdravlje, sreća ili prihod.
Jedan od mojih učenika zamolio me je da objasnim »tamu pred svitanje«. U prethodnom poglavlju pomenula sam da pre nekog velikog ostvarenja često »izgleda kao da je sve krenulo naopako«, i teška depresija pomračuje nam svest. To znači da iz podsvesti izlaze pradavne sumnje i strahovi. Ove prastare olupine podsvesti izlaze na površinu da bi bile oterane. Tada čovek može da se zahvali što je spašen, iako je izgledalo da je okružen neprijateljem (nemaštinom ili bolešću). Učenik je nastavio: »Koliko dugo moramo da ostanemo u tami?« a ja sam mu odgovorila: »Sve dok ne
budemo mogli da vidimo u mraku«, kao i: »Prebacivanje bremena omogućuje nam da vidimo u mraku«.
Da bismo nešto utisnuli u podsvest uvek je preko potrebno imati aktivnu veru.
»Vera bez dela je mrtva.«
Daću vam još jedan primer koji pokazuje koliko je ovaj korak neophodan. U stvari, aktivna vera je most koji čovek prelazi do svoje Obećane zemlje.
Zbog neke nesuglasice, jednu ženu je napustio muž koga je veoma volela. Odbijao je sve ponude za pomirenje i nije hteo da ima bilo kakve veze s njom. Upoznavši se s duhovnim zakonom, ona je porekla postojanje odvojenosti. Sačinila je ovakvu izjavu: »Nema odvojenosti u Božanskom umu, zato ni ja ne mogu biti odvojena od ljubavi i družbenika koji mi po božanskom zakonu pripada«. Pokazala je aktivnu veru time što je svakoga dana postavljala trpezu i za njega, utičući tako na podsvest slikom njegovog povratka. Prošlo je više od godinu dana, a da ona nijednom nije pokleknula, i on je jednoga dana ušao.
Na podsvest često možemo da utičemo putem muzike. Muzika poseduje osobinu četvrte dimenzije i oslobađa dušu iz zatočeništva. Ona čini da čudesne stvari izgledaju moguće i lako ostvarive! Imam jednu prijateljicu koja u tu svrhu svakodnevno koristi gramofon. To je dovodi u savršeni sklad i oslobađa njenu maštu.
Jedna žena često igra dok izgovara željene reči. Ritam i usklađenost muzike i pokreta daju njenim rečima ogromnu snagu. Učenici isto tako moraju upamtiti da ne preziru »dan malih stvari«. Pred značajno ostvarenje neizbežno se pojavljuju »znaci kopna«. Pre nego što je Kolumbo doplovio do Amerike, video je ptice i alge, što mu je govorilo da je kopno blizu. Tako je i sa ostvarenjem. Međutim, učenici često zamene znake sa samim ostvarenjem i bivaju razočarani.
Jedna žena je »izgovorila reč« za novi servis za ručavanje. Nedugo posle toga neka prijateljica joj je poklonila jedan stari i okrnjeni tanjir. »Eto, tražila sam servis za ručavanje, a dobila sam samo jedan okrnjeni tanjir«, rekla mi je. »Taj tanjir je samo bio nagoveštaj blizine kopna«, odgovorila sam joj. »On pokazuje da ti se servis primiče – tretiraj ga kao ptice i alge,« i ubrzo nakon toga servis joj je stigao. Stalnim »pretvaranjem« utiče se na podsvesno. Ako se pretvaramo da smo bogati i da smo uspešni, »vremenom ćemo žnjeti«. Deca se uvek »pretvaraju«, i »ako se ne preobratite i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko«.
Znam ženu koja je bila vrlo siromašna, ali niko nije mogao da je navede da se tako i oseća. Zarađivala je manju sumu novca kod bogatih prijatelja koji su je neprestano podsećali da je siromašna i da treba da pripazi i da štedi. Bez obzira na njihova upozoravanja, sve što zaradi potrošila bi na neki šešir, ili bi nekome nešto poklonila, ostajući u ushićenom stanju uma. Njene misli uvek su bile usredsređene na lepu odeću, »nakit i ostale drangulije«, ali bez zavisti prema drugima. Živela je u svetu čudesnog i jedino joj je bogatstvo izgledalo stvarno. Ubrzo se udala za jednog bogataša i nakit i drangulije postali su vidljivi. Ne znam da li je taj čovek bio »božanski izbor«, ali je obilje moralo da se pojavi u njenom životu, jer je uvek zamišljala samo obilje.
Nema nam mira ni sreće dok ne izbrišemo sav strah iz podsvesti. Isus Hrist je rekao: »Zbog čega strepite, o vi, maloverni?« »Sve je moguće
onome ko veruje.«
Moji učenici me često pitaju: »Kako da se oslobodim straha?« Ja odgovaram: »Tako što ćeš prići onome čega se bojiš.«
“Igra života i kako je igrati”, FLORENS SKOVEL ŠIN