Priroda duše II


Mada je izraz ”kvantni skok” postao uobičajeni sastojak svakodnevne konverzacije, on zapravo ima veoma određeno značenje. Kada u školi učimo o atomima, obično nam pričaju o tome da postoji nukleus koji sadrži protone i neutrone, a da se elektroni kreću oko nukleusa fiksiranim putanjama ili orbitama koje se nalaze na različitoj udaljenosti od nukleusa.

Uče nas da se elektroni kreću jednom određenom putanjom, ali i da nekada promene pravac kretanja i pređu u drugu putanju. Ako apsorbuje energiju, elektron može ”skočiti” u višu putanju, a ako otpusti energiju, može pasti u nižu putanju. Ono što se većini nas nikada ne kaže je kada elektron menja putanju, on se ne kreće duž putanje kako bi stigao na novu lokaciju, već je u jednom trenu u putanji A, a u sledećem u putanji B, a da u međuvremenu nije putovao kroz prostor. Eto, o čemu je reč u kvantnom skoku. Kvantni skok je promena u statusu, od jednog skupa okolnosti do drugog skupa okolnosti i dešava se smesta, bez prolaska kroz međuokolnosti.

Naučnici su saznali da ne mogu predvideti kada i gde će se desiti kvantni skok. Oni su u stanju da stvore matematičke modele koji će im omogućiti da procene kvantni skok, ali sami skokovi se nikada ne daju predvideti u potpunosti. Na subatomskom nivou, taj tren nepredvidivosti deluje kao da se ne može propratiti. Ako elektron skoči sa jedne na drugu putanju, kakve to veze ima sa mnom? Pa, ako uzmemo u obzir sve atome u svetu i svu tu nepredvidivost, moraćemo da da pogledamo svet potpuno novim očima.

Naučnici uvažavaju nepredvidivost prirode i nastoje da uvide izvesne pravilnosti. Čak i naizgled najjednostavniji događaji, vođeni su tom nepredvidivošću. Kada i gde će se, na primer, u šerpi sa kipućom vodom pojaviti mehurići? Kojeg će oblika biti dim zapaljene cigarete? U kakvom je odnosu položaj molekula vode na vrhu vodopada, prema njihovoj konačnoj poziciji na dnu slapa? Kako je Džejms Glajk (James Gleick) pisao u knjizi ”Haos” (”Chaos”):  Kada je reč o standardnoj fizici, podjednako je moguće da je sam Bog uzeo sve te molekule vode i lično ih promešao, promenivši im pozicije.

Nova nauka haosa nastoji da predvidi nepredvidivo putem kompleksnih matematičkih modela. U klasičnom primeru, kada leptir zakeprša krilima u Teksasu, šest dana kasnije dođe do tajfuna u Tokiju. Veza možda ne izgleda očigledna, ali ona postoji. Ta mala promena pritiska vazduha, prouzrokovana lepetom leptirovih krila, može se multiplikovati i uvećati, što će konačno rezultovati tornadom. Ona se, međutim, nikada ne može predvideti u potpunosti. Eto zašto prognostičari vremenskih prilika tako često greše i zašto je svaka vremska prognoza koja se odnosi na preko 48 sati unapred, nepouzdana. Pa ipak je, kada je reč o mogućnosti da se predvide sva moguća dešavanja u svetu, najlakše je predvideti vremenske uslove.

Na spiritualnom nivou, to nam govori da nikada ne možemo znati kojim pravcem će krenuti život, na koji način se može promeniti tok naše sudbine usled tih nežnih ”lepeta krila” htenja i delanja. To nam istovremeno kaže i da nikada ne možemo zaista spoznati Božji um. Nikada nećemo biti u stanju da u potpunosti razumemo činjenice o tome kako, gde i kada nastaje bilo šta, čak i nešto tako jednostavno kao voda koja vri. Moramo se pokoriti neizvesnosti, uvažavajući u potpunosti njenu, na prvi pogled, zamršenu i nejasnu lepotu.

Celokupna kreativnost bazirana je na kvantnim skokovima i neizvesnosti. U određenim trenucima ovozemaljskog vremena, iz zajedničkog skupa informacija emaniraju istinski nove ideje. Te ideje nisu nastale u pojedincu kojem se, eto,  posrećilo, već u kolektivnoj svesti. Zašto se obično dešava da dvoje ili više ljudi istovremeno dođu do značajnih naučnih otkrića. Ideje već cirkulišu u kolektivnoj svesti, a pripremljeni umovi su spremni da prime i prevedu date informacije. Takva je priroda genija – u stanju su da shvate saznatljivo, čak i kada niko drugi ne prepoznaje njegovo prisustvo. Prvo, inovacija ili kreativna ideja ne postoje, da bi se već sledećeg trena stvorila, postavši deo našeg svesnog sveta. Gde se denula u međuvremenu? Došla je iz domena virtuelnog, sa nivoa univerzalnog duha, gde je sve potencijal. Ponekad taj potencijal stvara nešto predvidivo, nekada stvara nešto novo, ali u ovom realitetu sve mogućnosti već postoje.

Tako, ako su naša tela reciklirana zemlja, emocije reciklirana energija, a misli reciklirane informacije, šta nas to čini individuama? Šta se dešava sa našom ličnošću? Pa, ni ličnost ne nastaje u nama. Ličnost biva stvorena selektivnom identifikacijom sa situacijama i vezama u koje stupamo. Zamislite jednog dobrog prijatelja. Kako biste definisali tu osobu? Većina nas bi to učinila opisujući druge ljude, bliske tom prijatelju – supružnika, decu, roditelje, kolege sa posla. Ljude takođe opisujemo u kontekstu situacija iz njihovog života, vrste posla kojim se bave, mesta u kojem žive, omiljenim zabavama. To što nazivamo ličnošću izgrađeno je na temelju veza i situacija.

Tako možemo postaviti sledeće pitanje – ako moje telo, emocije, misli i ličnost nisu originalne i ako ih nisam stvorio ja lično, ko sam ja, zapravo? Prema mnogim velikim spirtualnim tradicijama, jedna od velikih istina je da ”ja jesam ono drugo”. Bez tog drugog, ne bismo postojali. Vaša duša je odraz svih duša. Zamislite da pokušavate da razumete kompleksnu mrežu međuljudskih interakcija koje su vas načinili osobom kakva ste danas – cela vaša porodica i prijatelji, svaki učitelj i drug u učenju kojeg ste ikada stekli, svaki prodavac u svakoj radnji u koju ste ikada kročili, svako sa kojim ste ikada radili ili stupili u kontakt u bilo kojem trenutku svoga života. A tada, kako biste razumeli sve te ljude i kako su mogli uticati na vas, morate otkriti ko oni jesu. Zato sada morate opisati mrežu odnosa svakog od tih ljudi koji su upleteni u mrežu vaših međuljudskih odnosa. Ako to pokušate da učinite, shvatićete konačno kako je, da biste opisali jednu osobu, neophodno da opišete celokupni univerzum. Za celu istinu, svaki čovek ponaosob jeste celokupni univerzum. Vi ste beskonačni, sagledani iz određene, lokalizovane tačke gledišta. Vaša duša je onaj deo vas koji je univerzalan i individualan u isto vreme i predstavlja odraz svih drugih duša.

Da bismo na ovaj način definisali dušu, treba razumeti da je ona istovremeno lična i univerzalna, a ta činjenica nosi značenje i implikacije koje se prostiru izvan granica ličnog životnog iskustva. Duša je posmatrač koji tumači i odabira iz spleta različitih odnosa i veza. Ove veze, pak, ”oslikavaju” pozadinu, ”scenografiju”, karaktere i događaje koji oblikuju priče naših života. Baš kao što se duša stvara kroz veze i predstavlja odraz svih veza, tako se iskustvo života stvara iz konteksta i značenja.

Pod kontekstom podrazumevam sve što nas okružuje i omogućava nam da shvatimo značenje pojedinačnog delanja, reči, događanja ili bilo čega drugog. Reč, na primer, može imati različita značenja u zavisnosti od toga šta je prati ili u zavisnosti od konteksta u kojem se pojavljuje. Ako kažem ”mina”, van konteksta ne možete znati da li imam na umu minu kao eksplozivnu napravu ili minu olovke. Kada kažemo da nam je neko izvukao reči ”van konteksta”, znamo da je značenje naših reči pogrešno shvaćeno, jer ga određuje jedino kontekst. Tok značenja jeste tok života. Kontekst određuje koliko uspešno ćemo tumačiti to sa čim se srećemo u životu, a ta tumačenja postaju naše iskustvo.

Konačno, stižemo do potpunije definicije duše. Duša je posmatrač koji tumači i pravi izbore bazirane na karmi; takođe je i mesto susreta svih veza, iz kojeg se promaljaju konteksti i značenja, a taj tok konteksta i značenja stvara iskustvo. Tako živote kreiramo dušom.

Kao što ću kasnije obrazložiti, najbolji pristup razumevanju dualne prirode duše i način da se ostvari dobrobit od nelokalnog polja potencijala jeste kroz meditaciju. Meditacija nam dozvoljava da dostignemo nivo duše, zaobilazeći klupko misli i emocija, koje nam često vezuju pažnju za fizički svet. Kada na početku meditacije zatvorimo oči, misli spontano dođu. Postoje samo dve vrste misli koje vam mogu prolaziti glavom – sećanja i zamišljanja. Međutim, kao što smo već primetili, te misli ne potiču iz vašeg fizičkog tela.

Pokušajte jedan mali eksperiment u mislima. Setite se sinoćne večere. Da li ste upamtili šta ste jeli? Da li je hrana bila ukusna? Koji razgovori su vođeni oko vas? A sada, gde su se nalazili ti podaci pre nego što sam vam postavio ova pitanja? Večera se zaista desila, ali podaci u vezi s njom nisu postojali, osim kao potencijalne informacije. Kada bi vam hirurg otvorio mozak, tamo ne bi bilo ni traga od informacije o hrani koju ste večerali. Uspomene se nalaze na nivou duše, sve dok ih ne prizovemo. Kada svesno odlučimo da se setimo večere, sledi električna aktivnost i oslobađaju se hemijske supstance, signalizirajući da je mozak pokrenut. Međutim, pre nego što zaustavimo sećanja, recimo da ona nemaju svoje tačno mesto u mozgu. Jednostavno, postavljanje pitanja ili pokušaj da se setimo nekog događaja, virtuelnu memoriju pretvara u stvarno pamćenje.

Sve ovo važi i za imaginaciju. Sve dok se misao ne pojavi iz realiteta virtuelnog, ona ne postoji u vašem mentalnom ili fizičkom životu. Imaginacija, zamišljanje, međutim, mogu imati moćnan efekat na um i telo. Čest, ali veoma efektan eksperiment sa zamišljanjem sastoji se u tome, da se zamisli kako jedan limun sečemo na debele kriške, da bi te kriške potom stavili u usta i čvrsto zagrizli, tako da nam zubi duboko prodru u ”meso” limuna. Zamislite kako vam se limunov sok sliva u usta, dok grizete krišku limuna. Ako ste samo jedan od mnogih, ova kratka slika i pomisao biće dovoljna da vam se odjednom nagomila pljuvačka u ustima. Tako vam telo kaže da veruje u ono što mu sugeriše um. Međutim, gde se nalazio taj limun pre nego što sam vam rekao da ga zamislite? Nije postojao nigde, osim na nivou potencijalnog.

Tako intencija, imaginacija, uvid, intuicija, inspiracija, značenje, svrha, kreativnost, razumevanje, sve to nema nikakve veze sa mozgom. Oni orkestriraju svoju aktivnost putem mozga, ali sami predstavljaju kvalitete nelokalnog domena koji se nalazi izvan prostora i vremena. Uprkos tome, njihov uticaj veoma je veliki. Čim nam uđu u um, moramo učiniti nešto s njima, a sve što učinimo s njima delimično determiniše osobu za koju mislimo da jesmo. Razlog za ovo je što imamo racionalne umove i često ispredamo priče oko misli. Možete misliti: ”Muž me voli” ili ”Moja deca su srećna” ili ”Zaista volim svoj posao”. Stvarate racionalne priče, bazirajući ih na tim mislima, a tada im kreirate značenje. Tada odete i živite te priče u fizičkom svetu, i to je ono što nazivamo svakodnevicom.

Naše priče nastaju iz odnosa, konteksta i značenja pokrenutih sećanjem, nastaju iz karme i iskustva. Dok te priče živimo, polako uviđamo da one nisu originalne. Mada detalji priča variraju od osobe do osobe, teme i motivi su vanvremenski, drevni arhetipovi koji se beskrajno ponavljaju: heroji i negativci, greh i spasenje duše, božansko i đavolje, zabranjena strast i bezuslovna ljubav. Reč je o onim istim temama, zbog kojih većina nas fascinirano prati TV sapunice, novinske članke sa najsvežijim skandalima i tabloide gde ih srećemo blago preuveličane. Fascinirani smo, zato što u tim pričama pronalazimo neke aspekte sopstvene duše. Reč je o istim arhetipovima koji su na preuveličan način predstavljeni u mitologiji. Zato ispitujući indijsku, grčku ili egipatsku mitologiju pronalazimo iste teme i motive. Dramaturgija tih priča još je uzbudljivija ili potresnija od beletristike, jer one rezonuju sa našom dušom.

Tako sada možemo dodatno produbiti definiciju duše. Duša je mesto spajanja značenja, konteksta, odnosa i mitskih priča ili arhetipskih tema, iz kojih izranjaju svakodnevne misli, uspomene i želje (uslovljene karmom), koje kreiraju priče čiji smo učesnici.

To učestvovanje u pričama naših žiovota se, kod skoro svakoga, dešava automatski, a da toga nismo ni svesni. Živimo nalik glumcima u komadu, kojima se daje samo replika koju će trenutno izgovoriti i koji se ponašaju shodno aktuelnoj situaciji, ne znajući celokupne priče. Kada, međutim, stupite u dodir sa vlastitom dušom, pred očima vam pukne celokupni scenario drame. Tada razumete. Još uvek učestvujete u priči, ali sada to činite radosno, svesno i potpuno. Pravite izbore na osnovu znanja i sa slobodom. Svaki trenutak poprima dublji kvalitet, nastao zato što cenite to što taj određeni tren znači u kontekstu vašeg života.

Još uzbudljivije je to što smo sami sposobni da dopišemo komad ili promenimo svoje uloge, tako što ćemo pokrenuti sopstveno htenje, shvatiti da su slučajnosti  značajne, jer nam nude nove prilike i tako što ćemo živeti u skladu i u stalnom dosluhu sa sopstvenom dušom.

Odlomak iz knjige “Spontano ispunjenje želja”
Dipak Čopra


Jasmina Knezevic 063222539

Dobar dan dragi moji, Dobrodošli. Moje ime je Jasmina KNEŽEVIĆ, autorka sam i urednica web stranica Spicum.com i Horoskop-e, predavač sa višegodišnjim iskustvom. Svoju edukaciju je započela 1998. u okviru astrološke škole “AstroLab” Aleksandra Imširagića. Nakon tri godine kontuinuirane edukacije, TM inicijacije (2000), i inicijacije za komunikaciju sa Andjelima (2000. Zdenka Andrijić) započela sam svoju samostalnu profesionalnu praksu i svakodnevni rad sa klijentima kroz astrološke i numerološke konsultacije. Moj dosadašnji rad se zasniva na preporukama desetina hiljada zadovoljnih klijenata. Od 1996. do 2005. honorarno sam saradjivala na poziciji autora i urednika rubrika sa izdavačkim kućama Novosti, Moć Prirode. Magazin Biznis (novinar autor mesečnih prognoza), uključujući i samostalan autorski projekat Novogodišnji astrološki specijal za 2005. Od 2004. preuzela sam projekat "Veličanstveni Saturn", u saradnji sa autorom Adrian Prerag Kezele za teritoriju Srbije. Od 2002. radila sam u prvoj postavi INFO PLUS MEDIA astrološkog call centra na liniji 041, i od 2003. do 2006., zatim u Call centru Fonlider doo, razvijajući iskustvo brzih telefonskih konsultacija. Od 2006. posvećena sam isključivo individualnim astrološkim konsultacijama, a od 2012. vodim dvogodišnju Školu astrologije i Numerologije, 4-mesečne kurseve Numerologije, i inovativni program edukacije Kombinovanje Astroloških i numeroloških alata za profesionalne konsultante. Proširujući svoja znanja konstantnom edukacijom u oblasti Istočne i zapadne astrologije, Kigaku, Feng Shui, Numerologije, Astrologije Maya i tumačenja snova kreirala sam izuzetno bogat spektar veština i znanja za rad sa brojnim klijenatima. Praktitujem holistički pristup uz dijagnostiku Lujze Hej, kristaloterapiju i astromedicinu, korektivne tehnike za neutralisanje karme, hromoterapiju (lečenje bojama). Inicirana sam kod Zdenke Andrijić za komunikaciju sa ANDJELIMA 2000. godine. Od 2015. edukujem pristup AKAŠA HRONIKAMA, definisanju, brzom i efikasnom neutralisanju blokirajućih karmičkih matrica. Sertifikovani sam praktičar primenjenog nivoa Kvantne Harmonizacije, REIKI Usui II i Reiki Kundalini III praktičar, praktičar Reiki Hronike Akaša, Master Svetlosne korekcije.

Next Post

Mesečni horoskop Januar 2014. Ribe

Tue Dec 24 , 2013
Share on Facebook Tweet it Pin it Email Posao Vrlo ste energični i u pravom trenutku umete da nametnete svoje stavove saradnicima. Često preuzimate aktivnu ulogu prilikom donošenja važnih odluka o prioritetnim ciljevima ili finansijskim investicijama. Sve veće obaveze potrudite se da završite do 17. januara i nemojte dozvoliti da […]