Sadržaj snova

Istraživanja vršena u Francuskoj od strane neurobiologa J.V. Valatsa, jednog od poznatijih specijalista za san, i psihoanalitičara Pola Denija kroz odgovore na pitanja: koje situacije najčešće sanjate, koje osobe najčešće sanjate, koji je vaš najupečatljiviji san itd. potvrdila su sličnost današnjih snova sa onima koje možemo naći u davnoj prošlosti. To ukazuje na univerzalnost snova, ali ne znači i da ljudi isto sanjaju. Od istih elemenata svaki čovek pravi svoj originalni scenario koji odslikava njegovu ličnost i zato je svaki san drugačiji. Ipak na osnovu učestalosti pojavljivanja nekih simbola i tema mogu se izdvojiti snovi koji se javljaju kao posledica vremena u kome se nalazimo i načina života koji vodimo. Ako si sanjao nešto ružno, raduj se što je to bio samo san kada se probudiš.Ako si sanjao lep san osećaćeš se divno i radosno još dugo posle budjenja” Jevrejska izreka
“San može biti velika nagrada, ili velika kazna”…Edgar Alan Po.
Snovi prate naš život, naše misl i zato će najaveći broj elemenata koji čine njihov sadržaj dolaziti od onoga što smo doživeli prethodnih dana ili neposredno pre sna. Ta veza se uočava bez većih teškoća i takvi snovi obuhvataju nešto više od 30 posto ukupnog broja snova. Ako živimo u skladu sa sobom i svojim mogućnostima razlika izmedju sadržaja sna i jave neće biti velika. Kada je ona primetna, jer snovi i sanjarenja jesu jedan od načina da pobegnemo od stvarnosti kojom nismo zadovoljni i mogućnost zadovoljenja onoga što nam je u životu uskraćeno, tada u nama postoji veliki nesklad. “Fantazije počivaju na neostvarenim snovima”, kaže Tihomir Jovanović neuropsihijatar.
Najveći broj snova ostavlja u nama neugodna raspoloženja i osećanja. Čak 58 posto čine tegobni, ili snovi nezadovoljstva, dok 28,6 posto pripada snovma koje prati prijatno osećanje. Nije slučajno što se najčešće govori o snovima i simbolima koji imaju nepovoljno značenje. Sećanje na njih je jače, ono što je mučno pogadja nas više od onoga što je prijatno i zato se duže pamte. Prelaziti olako preko takvih snova, ili ih prepusti zaboravu nije dobro. Oni nam ukazuju na probleme, ali i na mogući način njihovog razrešenja. Mogu biti opomena da trebamo nešto menjati u životu, ili nam ukazati na neku pritajenu bolest, posebno bolest psihičke prirode, koje još uvek nismo svesni ili bar ne u toj meri svesni opasnosti koja nam preti.
Istraživanja vršena u Francuskoj od strane neurobiologa J.V. Valatsa, jednog od poznatijih specijalista za san, i psihoanalitičara Pola Denija kroz odgovore na pitanja: koje situacije najčešće sanjate, koje osobe najčešće sanjate, koji je vaš najupečatljiviji san itd. potvrdila su sličnost današnjih snova sa onima koje možemo naći u davnoj prošlosti. To ukazuje na univerzalnost snova, ali ne znači i da ljudi isto sanjaju. Od istih elemenata svaki čovek pravi svoj originalni scenario koji odslikava njegovu ličnost i zato je svaki san drugačiji. Ipak na osnovu učestalosti pojavljivanja nekih simbola i tema mogu se izdvojiti snovi koji se javljaju kao posledica vremena u kome se nalazimo i načina života koji vodimo.

PORODIČNI AMBIJENT
Porodični ambijent je mesto gde provodimo najviše vremena. Članovi porodice (roditelji, bračni drug i deca) su osobe do kojih nam je najviše stalo i to je razlog njihovog velikog prisustva u snovima. Često sanja svoje roditelje 40 posto ljudi. Taj procenat kod osoba izmedju l5 i 19 godina je veći i iznosi 50 posto dok je kod onih iznad 60 godina manji i iznosi 37 posto. Svog bračnog druga sanja 38 posto osoba. Žene češće sanjaju svoju decu (43 posto) u odnosu na muškarce (27 posto), razlika u korist žena se objašnjava njihovim većim strahom da ih ne izgube. Ovi snovi su učestaliji u periodu izmedju 35 i 50 godina.
LJUBAV I EROTIKA
Ljubav, ta misteriozna privlačnost izmedju različitih polova umnogome je prisutna u snovima. Čak 30 posto ljudi često ima takve snove, a sadržaji mogu biti krajnje neobični posebno kada su erotski snovi u pitanju jer moralne norme koje nas sputavaju na javi u snu nisu psmetnja za ostvarenje želja. Ako uzmemo u obzir da i mnogi drugi snovi imaju istu tematiku, ali kroz simboličko izražavanje kao što je letenje, padanje, zmija itd. taj procenat je daleko veći. Istraživanja su pokzala da 22 posto ispitanika sanja da vodi ljubav ili da se zaljubljuje. Muškarci imaju više takvih snova, 29 posto, a žene 16 posto.
Razlika se objašnjava maštom muškaraca koja je više okrenuta akciji. Interesanto je da ljubavnici češće sanjaju svoje partnere, 51 posto, u odnosu na one u braku 43 posto. Da li to znači da je ljubav u tom periodu jača?
SMRT UMIRANJE
Strah od smrti jedan je od najjačih i najranijih strahova koje je čovek upoznao, koji ga prati tokom celog života i kome nikada nije uspeo da se prilagodi. Više okrenuti duhovnosti ljudi u prošlosti su bili manje opterećeni strahom od smrti, jer su u njoj videli prelazak u drugi vid života u večnost. Danas, kada je to verovanje napušteno, u svetu okrenutom samo uživanju u materijalnoj osnovi života, strah od smrti se javlja kao neprijatna emocija koja troši energiju, umara, dezorjentiše i čini čoveka destruktivnim.
Tema smrti nije u vrhu sanjanja po procentu učestalosti ali zbog nelagodnosti koju izaziva kod snevača može se smatrati značajnom. Samo 9% ljudi često sanja o svojoj sopstvenoj smrti ali zato 19% sanja da gubi blisku osobu. Redje se sanja sopstvena smrt jer bi to bilo previše strašno i uznemirujuće. Nasuprot tome smrt drugih procentualno zazuzima važno mesto zato što je strah od gubitka svojih najbližih univerzalan. Ovi snovi su češći kod žena zato što se one više plaše razdvajanja. Kako se čovek više približava kraju života to je i ova tema prisutnija, i zato nije neobično da o smrti češće sanjaju starije osobe kao i oni koje boluju od težih, neizlečivih, bolesti.
POKOJNI
“Čovek umire onoliko puta koliko puta gubi svoje drage” kaže latinska izreka i zaista smrt voljenog bića ne samo da je uvek prerana već je i najbolnije iskustvo koje ostavlja trag i prazninu u svim segmentima života onih koji “ostaju”. Velika uloga snova, skoro 40 posto ljudi izjavljuje da često sanja pokojne, posebno u prvim mesecima posle smrti kada odlazak dragih osoba teško prihvatamo, sasvim je prirodna i ima ulogu da nadoknadi taj gubitak. Zato oni nemaju posebno značenje u simboličkom smislu. Kasnije, kako se proces žaljenja približava svom kraju, obično posle šest do osam meseci posle smrti, učestalost sanjanja pokojnih se smanjuje, ali se vrednost simboličkog sadržaja povećava.
PROFESIONALNO OPREDELJENJE
Profesionalno opredelenje i dešavanja na radnom mestu mogu biti razlog sadržaja naših snova. Snove vezane za posao sanja 21 posto ljudi. O uspehu sanja 25 posto muškaraca i 19 posto žena. Kod muška raca je veći procenat ovakvih snova iz socioloških razloga. Medju najupečatljivijim snovima 4 odsto vezano je za uspeh.
PRIJATELJI
Život se ne može zamisliti bez prijatelja koji posebno u periodu mladosti igraju važnu ulogu u životu svakog pojedinca. Često sanja svoje prijatelje 46 posto osoba. Kod ispitanika izmedju15 i 19 godina taj broj iznosi 79 posto dok kod osoba iznad 60 godina iznosi 30 posto. Razlika u korist mladih se objašnjava time što oni još nemaju formiranu svoju JA svest (samosvest), odnosno nisu individue i nemaju individualno već dele kolektivnu sudbinu i zato u velikom procentu sanjaju svoje drugove i prijatelje.
SNOVI STRAHA
Snovi straha sa učešćem od 23 posto takodje zauzimaju visoko mesto, a 17% najupečatljivijih snova se odnosi na nesreće. Do straha dolazi onda kada je zadovoljenje nemoguće i kada nema izlaza. Snovi straha rašireniji su kod žena, one češće sanjaju da su u mraku (18 posto) u odnosu na muškarce (10 posto).
RELIGIJA
Model potrošačkog društva (i potrošačkog mentaliteta) koji prati tekovine savremene civilizacije pokazuje sve veće interesovanje za telo kome se sve podredjuje. To je doprinelo, posebno kroz dostignuća savremene medicine, da se životni vek čoveka znatno produži. Ali, šta je sa dušom? Ona ne samo da se zaboravlja, već se i sve više istiskuje iz života lišavajući čoveka njegove duhovne i religiozne osnove. Rezultat osiromašenja u duhovnom smislu je nezadovoljstvo, otudjenost i sve veći broj onih koji kreću raznim stranputicama čiji je krajnji rezultat bolest. Za bolesne se proizvode najraznovrsniji lekovi koji stvaraju iluziju sreće i zdravlja, mada je još Pitagora govorio da za dušu pos
toje samo dva leka: nada i strpljenje, ali to nisu naučne discipline i nauka se time ne bavi.
Čovekova veza sa Bogom, kako je utvrdila psihološka nauka ne mora biti svesna.Danas je ustanovljeno da u čovekovom nesvesnom, sem nagonskog, postoji i podsvesna duhovnost a u njoj podsvesna religio znost. Uslov za to nemaju samo verujući ljudi. I kod izrazito nereligio znih ljudi nailazimo na jake religiozne snove, što govori u prilog tome da taj svet slika nama nije samo prirodjen već da smo se u njegovom okviru rodili. Te poruke koje stižu izvan granice svesnog i racionalnog, mogu da se protumače kao svojevrsna duševna terapija zato što na najbolji način iskazuju prave životne vrednosti i današnjem čoveku vraćaju izgubljeni smisao postojanja.
JAVNI ŽIVOT
Javni život se nalazi na poslednjem mestu na listi najčešćih snova, samo 6 posto ispitanika sanja osobe iz javnog života. To se objašnjava time da one nemaju direktnu ulogu, odnosno malo mogu da utiču na naš emotivni život. Osobe izmedju 15 i 19 godina najviše sanjaju (20 posto) o filmskim zvezdama, pevačima, sportistima itd. Kod nas je situacija nešto drugačija. Kako osobe iz javnog života, posebno političari, zbog situacije u kojoj se nalazimo mogu bitno da utiču na naš život njihov procenat sanjanja je daleko veći. To je posebno izraženo u periodima pre i posle izbora kada snovi odslikavaju naš stav prema tim osobama i očekivanja vezana za budućnost.

Slaviša Ivković

About Author