San kao inspiracija

“Bog ti daje prvi stih, a na tebi je da nastaviš.” Pol Valeri
Vezu stvaralačkog stanja sa izmenjenim stanjem svesti potvrdili su mnogi pisci, posebno pesnici, kompozitori, slikari… koje su nadahnjivali noć i snovi. Poznato je da su Valter Skot, Grejem Grin, Edgar Alan Po i mnogi drugi u snu dobili inspiraciju za neka svoja dela. Antonio Tabuki, poznati italijanski pisac, o tome kaže: “Izmedju sna i jave ja uključujem svoje antene i čujem glasove. Sasvim tako jer mi pisci imamo mentalne antene. Kada bi to čuo neki psihijatar, rekao bi da sam lud, a ja u tom medjustanju zaista čujem glasove i vidim slike i lica. Čujem glasove spolja.” Mocart je čitave delove svoje opere “Čarobna frula” prvo čuo u snu, pa Novalis, nemački pesnik i izraziti predstavnik romantizma, s pravom kaže da su snovi veoma mnogo doprineli kulturi i obrazovanju čovečanstva.Ta stvaralačka snaga sna omogućila je i da mnogi epohalni pronalasci nastanu upravo u snovima. Veliki filozof Kant sklon je pretpostavci da ideje u snu mogu biti jasnije i šire nego čak i najjasnije ideje u budnom stanju, dok Dostojevski zastupa mišljenje da snevač u stanju sna nije ništa manje sposoban u stvaralačkom pogledu već da je, naprotiv, u stanju povišene kreativne napetosti.

“Bog ti daje prvi stih, a na tebi je da nastaviš.” Pol Valeri
Vezu stvaralačkog stanja sa izmenjenim stanjem svesti potvrdili su mnogi pisci, posebno pesnici, kompozitori, slikari… koje su nadahnjivali noć i snovi. Poznato je da su Valter Skot, Grejem Grin, Edgar Alan Po i mnogi drugi u snu dobili inspiraciju za neka svoja dela. Antonio Tabuki, poznati italijanski pisac, o tome kaže: “Izmedju sna i jave ja uključujem svoje antene i čujem glasove. Sasvim tako jer mi pisci imamo mentalne antene. Kada bi to čuo neki psihijatar, rekao bi da sam lud, a ja u tom medjustanju zaista čujem glasove i vidim slike i lica. Čujem glasove spolja.” Mocart je čitave delove svoje opere “Čarobna frula” prvo čuo u snu, pa Novalis, nemački pesnik i izraziti predstavnik romantizma, s pravom kaže da su snovi veoma mnogo doprineli kulturi i obrazovanju čovečanstva.
Ta stvaralačka snaga sna omogućila je i da mnogi epohalni pronalasci nastanu upravo u snovima. Veliki filozof Kant sklon je pretpostavci da ideje u snu mogu biti jasnije i šire nego čak i najjasnije ideje u budnom stanju, dok Dostojevski zastupa mišljenje da snevač u stanju sna nije ništa manje sposoban u stvaralačkom pogledu već da je, naprotiv, u stanju povišene kreativne napetosti.
Pesnik i diplomata Djoko Stojšić kaže da mnogi crpe ideje iz sna, ali da se njemu dešavalo da u snu vidi ne samo početak pesme, već celu pesmu i da je ujutru samo zapiše. Izdato je nekoliko zbirki njegovih pesama koje su nastale u snovima, a od kojih neke imaju i više desetina stihova.
Vladan Radovanović, ugledni kompozitor, slikar, pisac, teoretičar i multimedijalni stvaralac za video verziju sintezijskog ostvarenja “Sazveždja”, za koju je dobio i prvu nagradu na Sedmoj medjunarodnoj tribini kompozitora, kaže da je prva iskra nastala u snovima. On san smatra veoma važnom komponentom u stvaralačkom procesu.
Čedomir Mirković, književnik, povodom sna koji mu se s vremena na vreme ponavljao, a koji nije uspevao da odgonetne, napisao je: “Pre desetak godina odlučio sam da san zabeležim, s mutnom nadom da će mi tako biti jasniji i potpuniji. Pretvorio sam ga u priču u trećem licu. I šta se desilo. Nikada ga više nisam usnio. Nikada više nisam bio pritisnut ožalošćenošću zbog naglog smrkavanja i zbog varljivih vidika, ali ni ustreptalosti što će ovdeonde, neumitno da me ozare opojne bajkovitosti. Zapitam se ponekad nisu li ovde, u ovakvoj sudbini moga ključnog sna sadržane psihološke suštine i pobude umetničkog iskazivanja. Kada prenesemo na hartiju (na slikarsko platno, u melodiju) upečatljive i simboličke scene iz sna i mašte, oslobadjamo se terora i haotičnosti zagonetnog (dajemo im konačan oblik i to sa očekivanjem da bi i drugima mogli da budu sugestivni i bliski), ali se pri tome individualno lišavamo nenadoknadivog, uveren sam i lekovitog! bogatstva očaravajuće nepredvidljivosti.”
Književnica Ljiljana Habjanović Djurović u jednom od inervjua povodom izlaska iz štampe najnovijeg roman “Paunovo pero” kaže: “Otkriću vam tajnu. Ja sam ovu knjigu sanjala, prvi put 1996. godine. Usnila sam da će se zvati Paunovo pero i da će govoriti zaista o onome o čemu i govori. Pošto sam odavno naučila da tumačim i sledim ono što sanjam, to mi je mnogo pomoglo pri pisanju ove knjige. Ja beležim svoje snove i stalno se uveravam u njihovu istinitost. Ako ih ne pamtite i brzo zaboravljate, nikada nećete otkriti da li su istiniti i šta se iza njih krije. U njihovu stvarnost ja sam se uverila u sasvim konkretnim dogadjajima, kao što je uostalom i ova knjiga.”

Slaviša Ivković

About Author