Sinastrija *Astrologija odnosa

Porodični odnosi su često izvor nepoželjnog neslaganja (pogotovo kada je umešano i nasledje), a činjenica da su veze u okviru porodice kao grupe poznate kao “srodstvo” mogla bi da bude i ponešto ciničan komentar dobro poznate istine da je ponekad teže uspostaviti visok stepen sloge unutar porodične jedinice nego izvan nje. Neki ukazuju na pretpostavku da je porodica lekovita karmička smicalica treba da nam jasnije predoči sopstvene nedostatke, dok drugi ističu da Više Biće pre svog reinkarniranja pažljivo bira roditelje koji će mu pružiti fizičko posredništvo. Sa te tačke gledišta dobijamo porodicu kakvu zaslužujemo!

Niko nije ostrvo za sebe
Svaki čovek je parče Kontinenta
Deo kopna.
DŽON DON

Sve religije propovedaju celovitost čovečanstva. Ljudska rasa propada kao jedna jedinica. Da bi pojedinci bili potpuno odgovo zajednice, potrebno je da razviju svoje potencijale do punog kapaciteta. Funkcionišući na najvišem nivou svojih sposobnosti oni zajednici mogu da doprinesu nečemu što je jedinstveno njihovo, nečemu što niko drugi ne može u potpunost da ponovi. Snaga grupe zavisi od onih koji je sačinjavaju, od stepena u kom pojedinci potpuno integrisani. Postizanje takve samointegracije ostvaruje se uz mnogo napora i uz konačno prevladavanje brojnih zamki. Iskušenje da se talenti u razvoju iskoriste za sebične ciljeve i očuvanje lične nezavisnosti u stepenu koji narušava sposobnost ili voljnost da se sarađuje sa ostalima može da izazove mnoge revnosne pokušaje da samorazvoj zapne. Potrebe zajednice često pred pojedinca predstavljaju zahtev da bude spreman na prilagodavanje ili modifikovanje ličnih ciljeva i težnji radi opšteg dobra. U isto vreme u svetu su danas u igri sile koje uzdižu zajednicu u toj meri da se pojedincima uskraćuje sloboda samoiskazivanja, koja ije samo njihovo pravo, već i neophodni preduslov za njihov efikasniji i nadahnutiji doprinos zajednici čiji su članovi.

Dve najveće svetske sile današnjice, Sjedinjene Američke Države i Rusija predstavljaju dva pola u sprovodjenju integrisanja pojedinca sa zajednicom. Ima onih koji veruju da je naglašavanje lične slobode i egzaltacija duha privatnog preduzetništva otišla predaleko, dok je u Rusiji obaveza da se pojedinci bezgranično posveću dobrobiti zajednice preterano istaknuta, u toj meri da ličnu slobodu sužava na očigledno na stepen koji koči istinsko samoiskazivanje. Rešavanje ovog problema – uskladjivanja slobode pojedinca sa potrebama zajednice do izvesne saobraznosti – jedna je od glavnih briga preostalih 200 ili 300 godina Ere Riba u kojoj sada živimo. Ribe su znak Iskupljenja, u kome ljudi uče kako da izgube sopstveni identitet u jedinstvu svih bića, a da pritom ne izgube bilo šta, proširujući, naprotiv, svoju svoju svest dok joj se svi delovi koji ih razdvajaju od jedinstva svih bića ne transformišu i transcendentiraju, dok se sva ograničenja koja su do tada sebi nametali ne uklone, a sve medje rasprše. Mnogo pre no što dostignemo taj stepen razvoja moramo bolje da upoznamo sebe same, da sagledamo sebe kakvi zaista jesmo, a ne kakvi mislimo da smo. U sticanju bolje i predrasudama manje opterećene perspeklive načina razvijanja sopstvenih kvaliteta nijedna pomoć nije tako delotvorna, a često i lekovita kao disciplina življenja i rada sa drugim ljudima, koji ne moraju uvek u potpunosti da dele sa nama dobro mišljenje koje o sebi imamo. 

Većina velikih religija život u zajednici smatra za način na koji ljudi koji nečemu teže postaju svesni svojih mana pri čemu ubrzavaju proces koji od njih može da načini potpunija ljudska bića. Nije svako sklon da se podvrgne izuzetno zahtevnoj disciplini života u monaškoj zajednici, a istina je i da postoje velike razlike u napredovanju prilikom postizanja ovladavanja samim sobom, kako na pojedinačnom, tako i na nacionalnom nivou, tako da surova borba u svakodnevnom životu pruža većini nas više nego prikladne prilike da se suočimo sa stranama naših karaktera koji su u manjoj meri društveno prihvaćeni. U porodici, jedinici društva, rano stičemo iskustvo nekih očiglednijih prednosti i nedostataka života u neposrednoj blizini drugih. Ubrzo se iskustvo stečeno u veoma zatvorenoj jedinici porodice uvećava, pošto nas pozivaju da počnemo sa sticanjem obrazovanja u društvu naših vršnjaka u većim društvenim jedinicama, gde se obično blagonakloni nadzor roditelja zamenjuje manje ličnim i popustljivim vodjstvom nastavnika. U doba puberteta raste i svest o prisustvu drugog pola i potreba da se na društvenom nivou dodatno iskažemo, kako bismo stvorili dobar utisak. Na kraju nas potreba zarađivanja za život dovodi u dodir sa drugim tipom zajednice, koja često od nas zahteva da prikažemo svoje sposobnosti i korisnost u određenom pravcu, dok kombinacijom ličnog izbora i operacijom okolnosti dolazi do brojnih drugih kontakata, čijim posredstvum možemo da otkrijemo nove strane svog bića. Samo kroz neprekidno uzajamno prožimanje ljudskih odnosa možemo da postanemo istinski svesni svoje psihološke snage i slabosti. Svaki novi kontakt sa sobom donosi mogućnost da naučimo i nešto novo o sebi, a oni odnosi koji od nas iziskuju energičniji napor za postizanje harmonije mogu u krajnjoj liniji da nas nauče više o sebi od onih koji pred nas postavljaju manje zahteve.

Roditelji koji nas bezgranično vole mogu da zažmure ili da im promaknu neke naše veoma očigledne mane, dok nam slučajni poznanici koje krasi otvorenost mogu dati više povoda za razmišijanje od mnogih popustljivih posmatrača.

Baš kao što nema dva ljudska stvora koja su ista, tako nema ni dva jednaka ljudska odnosa. Svaki kontakt koji stvaramo sadrži mogućnost ispoljavanja nekog našeg kvaliteta koga drugi možda i ne primećuju, a koji je do sada bio latentni potencijal jer ga zahtevi prethodnih veza i odnosa nisu pokrenuli u dejstvo. U skladu sa tim, nema dvoje ljudi koji nas posmatraju u potpuno istom svetlu. Ako je tip uzvraćanja koje od nas očekuju dovoljno različit, utisci koje o nama stvaraju mogu biti medjusobno veoma različiti. Ovakva mogućnost obično navodi ljude na opasku: “Nije mi jasno šta on vidi na njoj!”, ne shvatajući pritom da je “on” uz pomoć neke prefinjene hemije bio u stanju da u “njoj” prizove dublje i dinamičnije uzvraćanje, za koje ostali i ne sanjaju da je moguće.

Pisci i dramatičari su, proniknuvši u sklonost drugih da od nas na neki način stvaraju višestruku, mada neistinitu ličnost, stvarali zaplete koji se zasnivaju na mogućnosti da različitim ljudima možemo da izgledamo vrlo različito, predstavljajući na primer pet verzija iste osobe vidjene očima pet različitih ljudi, tako da se svaka verzija toliko razlikuje od ostalih da deluju skoro neumesno.

Možda će nam ovo biti jasnije kad uvidimo da na astrološkom planu kod muškarca supruga, ćerka ili prijateljica pokazuju sklonost da u njegovom astrološkom ustrojstvu više istaknu Veneru i Mesec, dok će mladi ljudi više pokretati njegov Merkur, a bratanci i sestričine ga navoditi da igra svoju Jupiterijansku stričevsku ulogu i tako dalje, pri čemu je u svakom pojedinačnom slučaju način uzvraćanja modifikovan ukrštenim aspektima planeta iz njegove natalne karte sa planetama natalnih karata onih sa kojima ostvaruje te odnose.

Zbog ovakve raznolikosti nivoa uzvraćanja na koja je moguće navesti, osobe sa latentnim neurotičnim sklonostima su naročito ranjive kada se nađu u položaju da moraju da uspostave odnos sa onima čija neosetljivost i odsustvo saosećanja deluju otežavajuće na takve psihološke napetosti. Veoma koristan terapeutski rad sproveli su astrolozi koji su bili sposobni da povredjenim osobama prikažu posredstvom poredjenja horoskopa kako su izvesni kontakti u njihovom životu delovali, a da oni toga nisu bili svesni, na takav način da su ugrozili neko preosetljivo područje njihove psihe.

About Author