Trening Neurofidbek protokoli

Alfa-Theta trening
(4-12 Hz) najčešče se primenjuje u treningu odvikavanja od zavisnosti, post-traumatskih poremećaja i drugih problema kod kojih je potrebno postići relaksaciju. William Penniston je u svojoj studiji pokazao visoku efikasnost kombinacije alfa-theta treninga sa treningom temperature prstiju i tehnikama imaginacije u tretmanu alkoholičara. Novije primene alfa-theta treninga na studentima muzike pokazuju da relativno mali broj (20 polučasovnih seansi) seansi dovodi do značajnog poboljšanja u interpretativnom aspektu muzičkog izvodjenja. Za razliku od theta-beta protokola pri kojima se uvežbava koncentracija, i koji je pre svega edukativni proces, alfa-theta terapija je, uglavnom, psihoterapijski proces. Zbog stanja ekstremne sugestibilnosti u koju klijent može upasti, alfa-theta terapiju treba da premenjuju iskusni psihoterapeuti. U alfa-theta stanju dolazi do oživljavanja sećanja, veće otvorenosti ka snažnijim emocijama, slobodnijeg asocijaciranja… Pri dominaciji theta talasa klijent ulazi u stanje slično hipnozi. Promena odnosa izmedju Alfa i Theta talasa (pojačavanje Alfa, smanjivanje theta) može pospešiti pozitivne psihološke promene, poboljšati aktivnosti, i osećanje svesnosti. Posledica alfa/theta treninga je treninga stanje relaksacije. Kada se theta talasi pojačaju dolazi se do stanja dubje svesnosti. Osoba dolazi u dublji kontakt sa autentičnim mislima i osećanjima. Alfa/theta seanse mogu da budu dugotrajne. Čitav sat ili čak i duže. Kako seansa odmiče, prelazi se sa dominacije alfa talasa na dominaciju theta talasa. Kada osoba provede neko vreme u theta stanju, obično se oseća izuzetno relaksirano, gotovo omamljeno. Ponekad je potrebno podučiti treniranog nakon ovakve seanse kako da se vrati u redovno stanje, da ne ode sa seanse u preterano osetljivom i okrenutom ka unutra stanju svesti.

Alfa-theta trening se obično radi sa zatvorenim očima (klijentovim). Kada theta talasi nadjačaju alfa talase u ocipitalnom regionu (što je normalno u stanju sna) klijent je u hipnogogičnom stanju, ali cilj je održati dovoljnu budnost kako bi mogao biti svestan materijala koji mu dolazi u um, i kako bi mogao da procesuira materijal a da ne zaspi. Prilikom neurofidbek alfa – theta treninga praktikuje se dijafragmatsko disanje sa brzinom oko 6 udisaja u minutu, podizanje periferne temperature, smanjenje mišićne tenzije (EMG trening) i održavanje stabilnog EDR (dovoljna budnost). Preporučuje se da se aktivna elektroda postavi na Fz (prema “10-20” mapi za postavljanje elektroda) a referencana na levom uvetu. Ako se radi sa dva kanala aktivne elektrode se mogu postaviti F3 i F4, ili na Fz-Cz. Ako se pojave visoki beta u ovom području mogu ukazivati na opsesivno kompulsivne siptome, i može se na ekranu ubaciti i opcija inhibicije visokih beta. Kod anksioznih osoba se može videti pik izmedju 20-24Hz, a kod onih koji imaju negativne ruminacije izmedju 25-32Hz. U oba slučaja može postojati slaba amplituda SMR talasa(13-15Hz). Takodje nas može interesovati i da li je osoba u stanju da udje u stanje visokih alfa, 11-13Hz, kada je mirna i fokusirana spolja. Osobe sa problemima zavisnosti često pokazuju slabije alfa i snažnije beta talasa nego osobe koje nemaju probleme zavisnosti. Treća varijanta je da se elektrode postave na F3 i T3, jer visoka theta aktivnost u ovim područjima je povezana sa oživljavanjem sećanja. Prisetimo se da su theta talasi dominantni u detinjstvu, što može biti razlog snažnijeg oživljavanje sećanja i emocija iz detinjstva u theta stanju. Za theta stanje možemo reći da odgovara onome što je Frojd nazivao primarni proces. Ako se dobro koristi od strane iskusnog, edukovanog psihoterapeuta, takvo stanje može otvoriti vrata ka nesvesnom, i ka novom učenju koje će zameniti stare “skriptove” naučene u ranom detinjstvu. Ali, potrebno je biti veoma oprezan. Takva otvorenost zahteva izrazito pozitivan stav psihoterapeuta i njegovu svesnost sebe. Moramo naglasiti kao pravilo, posebno kada radimo sa autističnom decom: nemojte misliti ono što ne želite da vaš klijent čuje, prenećete svoje misli i osećanja neverbalno, hteli vi to ili ne, nemojte raditi sa klijentima kada ste negativni u odnosu na njih (ili u odnosu na sebe).
Dakle, kad radimo neurofidbek alfa-theta protokol, inhibiraćemo frekvencije od 2-5Hz (da nam klijent ne bi zaspao), zatim visoke beta (19-24-anksioznost, 24-36 ruminacije), i 45-58-frekvencije koje pokazuju mišićne aktivnosti. Podsticaćemo alfa, prvo od 8-11, a kasnije 8-9Hz, i tek nakon toga theta od 5-8Hz.

Niska alfa (8-10Hz) i visoka theta (5-7) stanja mogu biti korisna u meditaciji, oživljavanju sećanja, relaksaciji i psihoterapiji, ali održavanje takvih stanja uma duži period obično nije korisno u učionici, na poslu ili sportskom terenu… uopšte, u situacijama kada se očekuje usmerenost ka spoljašnjoj sredini. Osim u alfa-theta terapiji, kada se žele postići odredjeni psihoterapijski ciljevi, prilikom neurofidbek treninga obično se podstiču suprotna stanja-stanja aktivne, smirene pažnje i orijentacije na cilj, rešavanje problema i kontakt sa spoljašnjom sredinom. Za postizanje takvih stanja radi se suprotno-inhibiraju se spori talasi (niski alfa i theta) a podstiču brži talasi (visoki alfa-11-12Hz, SMR-13-15Hz, i srednje beta-15-18Hz). Naravno, svako pravilo ima izuzetke. Kada se uvežbava optimalno stanje za izvodjenje kod muzičara, pokazalo se da pojačani theta talasi povoljno utiču na neke aspekte umetničkog izvodjenja. Kontakt sa primarnim procesom (theta stanje) podstiče njihovu izvodjačku kreativnost. To medjutim nije u kontradikciji sa saznanjima da kod osoba sa problemima pažnje i hiperaktivnošču (ADD-ADHD) upravo snažni theta talasi ometaju funkcionisanje. Muzičari čiju kreativnost podstiče theta stanje nemaju problema u njihovoj ihnibiciji kada su usmereni spolja, niti imaju snižene amplitude beta talasa kao što je to problem kod osoba sa ADD. Za razliku od ADD, ispitivani muzičari imali su inicijalno mali theta-beta racio (odnos izmedju snage theta i beta talasa, kod ADD klijenata on je obično veći od 2,5).

Trening visokih alfa talasa-11-13 Hz. Ovaj opseg je povezan sa mentalnim stanjem otvorene svesnosti. U takvom stanju osoba je sposobna da odgovori na širok opseg promena u spoljašnjoj sredini. Kod sportista, takvo stanje je povezano sa brzim refleksima i ispravnim rekacijama. Trening visokih alfa se najčešće koristi u radu sa vrhunskim sportistima, menadžerima, pilotima… uopšte, u treningu vrhunskog postignuća («Peak Achievement training»).

About Author