Šta su snovi?

Nije nekakav strašan košmar Slavišu Ivkovića, autora “Sanovnika”, naterao da 15 godina života posveti snovima, već stari rukopisi njegovog dede Nikole. Do četrdesete godine ni “s” od snova ga nije zanimalo, a da mu je neko tada rekao da će se njima baviti, kaže, ne bi verovao.

– Deda Nikolu je Prvi svetski rat zatekao na podmornici i tada je sanjao neobičan san. Nije nam ga nikad ispričao, samo je rekao da ga je “slika i prilika”, koja mu se naklonila jedne noći, dok je spavao u ratnoj podmornici, na najopasnijem, smrtonosnom mestu, podstakla na bavljenje snovima. Bila je to neka božanska energija, koja se u snovima javlja samo kad je život u opasnosti-pripoveda Slaviša više puta prepričavanu porodičnu storiju.

Posle rata se Nikola Ivković vratio u rodno selo, ali pošto mu san nije izlazio iz glave, rešio je da brodski zameni dnevnikom snova i otisnuo se na 50-godišnji put svetom. Plovio je rekama, morima i okeanima, a onda se, već star i bolestan, 1969. godine, vratio kući.

Doneo je sa sobom, kao najveće blago, podebelu svesku rukopisa, u koju je decenijama beležio svoje, ali i snove hiljada ljudi raznih vera i rasa, koje je usput sretao. Bilo je Slaviši Ivkoviću tada 19 godina i kaže, imao je previše svojih snova da bi ga zanimali tuđi. Dvadeset godina kasnije iz fioke je izvadio rukopis i rešio da ga objavi, verujući da će, iako mrtav, deda znati da mu je knjiga izašla.

– Snovi nisu moja profesija, nego hobi. Skoro i ne pročitavši rukopis, u prvom izdanju knjige pozvao sam, iz radoznalosti, korisnike da sanovnik zajedno dopunimo. A, onda sam bio zatečen kada je počelo da mi stiže na hiljade pisama. Na njih je trebalo odgovoriti, a ja o snovima nisam znao ništa. Nabavio sam stručne knjige, potražio pomoć od neuropsihijatra Tihomira Jovanovića i počeo da proučavam stare sanovnike. I, korak po korak, pisao knjigu. Stalno dopunjavana snovima koje su mi ljudi slali, knjiga je doživela deset izdanja – kaže Ivković.

Ljudi najčešće sanjaju o ljubavi i smrti, jer, priča Slaviša, nema žene pred raskidom veze, koja nije sanjala partnera bez lica ili snevača koga lik pokojnika u snu nije uplašio.

– Takvi se snovi najduže pamte, a u narodu se oduvek smatralo da je sanjati mrtve najava nečeg lošeg. Ne mora biti tako, to zavisi kako pokojnike sanjamo i šta nam u snu govore. Jedna je žena tako od stresa izgubila kosu. Sve pokušala, a onda joj se majka u snu javila i rekla joj da uzme travu ivu i njom trlja glavu. Prvo se nije obazirala, ali, kako se san ponavljao, rešila je da pokuša. I, sad ima kosu jaču i bolju nego pre – prepričava Ivković, jedan od brojnih snova koje je tokom godina čuo.

Objašnjava i da se u snovima javljaju lični simboli, kao plod iskustva snevača, kolektivni, vezani za društvo u kom živi i univerzalni, isti u svim kulturama, vezani za ljubav, smrt, uspeh, porodicu…
– Snovi zavise od starosti, profesije, socijalnog statusa. Mladi sanjaju drugove i idole, stariji posao, žene o deci…

Stara jermenska poslovica kaže da supružnici, čak i kad spavaju na istom jastuku, snevaju različite snove. Žene su emotivnije, bolje pamte, češće imaju košmare i predskazanja. Sanjaju brižne snove, porodicu i romantiku, dok muškarci, kao bića akcije, sanjaju direktan odnos-objašnjava Slaviša.

Ljudi u razvijenijim zemljama, kaže Ivković, sanjaju posao. Srbi sanjaju predsedničke kandidate i javne ličnosti od kojih im život zavisi. Iz želje da se iz ove situacije jednom izađe, česti su i snovi venčanja, kuće u lošem stanju, sa zatvorenim ili razbijenim prozorima, krečenje, vožnje neudobnim autobusima…

Kupuje snove!
Lepo vreme često iskoristi da ode na Zemunski kej, sa knjigama, ali ne da bi zaradio, nego da kupuje snove, koje će utkati u stranice neke buduće knjige. Pokazuje hrpu pisama, čak i celu svesku snova, sa sve crtežima. Pročitao ih je dosad više od 20.000. Ljudi mu se, kaže, često obraćaju jer san nemaju kome da ispričaju. – Pa, njima dobro dođe da popričaju s nekim ko im se neće smejati, a meni dođe korisno za knjige.

Mendeljejev sanjao periodni sistem
Čak 40 odsto snova, tvrdi Ivković, jesu predskazanja. Bolesni često sanjaju bolest i pre nego što je osete, a simboli koji na to ukazuju najčešće su isti – mutna voda i sirovo meso. Predskazanja su česta i kod naučnika i umetnika, pa je tako Mendeljejev sanjao periodni sistem, Mocart u snu komponovao, a Ajnštajn razrešio teoriju relativiteta. “Čovek u snu često sanja ono što ga okupira na javi i to nije čudno. Bilo bi, da je Ajnštajn sanjao simfoniju, a Mocart teoriju relativiteta”, kaže Ivković i ističe da se kroz istoriju snovima oduvek pridavala velika pažnja. Mnogi vladari su na dvorovima imali profesionalne tumače, a u Turskoj je postojalo čak i ministarstvo za snove.

Jedan san za ceo život
– Slušao sam uoči bombardovanja, san jedne devojke, u kom se ruši toranj na Avali i kroz izmaglicu prašine nazire se novi. Nije to retkost, jer su, pred rat u Hrvatskoj i Sloveniji, ljudi masovno sanjali velike vode i požare – kaže Ivković.
Kada čovek zaspi, sanja na svakih sat i po vremena, ali se ne seća svakog sna, već samo onih s bitnijim porukama. Neki se snovi ponavljaju dok ne rešimo neki problem, neki celog života.
– Jedan inženjer, iako mu je već 70 godina, pred svaku važnu odluku u životu, sanja isti san-kako polaže ispit iz matematike – priča Ivković i dodaje da snove treba zapisivati, jer nose poruku i ukazuju na problem koji imamo na javi.
Za sebe Slaviša Ivković tvrdi da nije tumač snova, jer niko bolje od samog snevača, ne može da rastumači san.

On im samo da neke primere i smernice, a “vlasnici sna” sami traže značenja. Postoji samo jedan uslov, da budu iskreni prema sebi.