Tycho Brahe je rodjen 14. decembra, 1546 Knudstrup, Danska (preminuo 24. oktobra, 1601. Prag, Češka) danski plemić, poznati astronom, astrolog i alhemičar. Za njega je izgrađen Uraniborg, zgrada koja bi kasnije postala rani “istraživački zavod”. Za svrhu objavljivanje svojih dela imao je fabriku papira i mašinu za štampanje. Njegov najpoznatiji pomoćnik je bio Johannes Kepler.
Tycho Brahe je rođen kao Tyge Brahe, a usvojio je latinizirani naziv Tycho oko petnaeste godine (nekada pisano i Tÿcho). Rođen je u centru svojih predaka, zamku Knudstrup u Danskoj, od oca Otte Brahe i majke Beate Bille. Njegov brat blizanac je bio mrtvorođenče (Tycho je napisao odu na latinskom (Wittendorf 1994, p. 68) svom mrtvom bratu, koja je bila štampana kao njegova prva publikacija 1572.). Imao je i dve sestre, stariju (Kirstine Brahe) i mlađu (Sophie Brahe). Otte Brahe, Tychov otac, plemić je bio među značajnijim ličnostima na danskom kraljevskom sudu. Beate Bille, Tychova majka, takođe je bila poreklom iz važne porodice koja je davala vodeće političare i crkvene ličnosti.
Tycho je kasnije napisao da, kada mu je bilo oko dve godine, njegov ujak, plemić Jørgen Brahe… “bez znanja mojih roditelja uzeo me je sa sobom, dok sam bio u najranijoj mladosti”. Očigledno da ovo nije izazvalo nikakve rasprave i njegovi roditelji nisu pokušali da ga vrate sebi. Tycho je tako živeo sa svojim ujakom Jørgen Brahe i njegovom ženom Inger Oxe (koji nisu imali svoje dece), u zamku Tostrup sve do svoje šeste godine. Oko 1552. njegovom ujaku je povereno vođenje zamka Vordingborg u koji su se preselili, a Tycho je započeo učenje latinskog u školi i to je trajalo sve do njegove 12 . godine.
19-tog aprila 1559. Tycho je započeo studirati na Univerzitetu u Kopenhagenu. Studirao je pravo, poštujući želju svog ujaka, ali je proučavao i druge naučne oblasti i počeo je da pokazuje interesovanje za astronomiju. Ipak, pomračenje koje se dogodilo 21-og augusta 1560. a naročito činjenica da je pomračenje bilo predviđeno, je bilo to što ga je impresioniralo toliko da je, uz pomoć nekih svojih profesora, počeo samostalno proučavanje astronomije. Nabavio je astronomski kalendar i knjige poput Sacrobosco’s Tractatus de Sphaera, Apianus’ Cosmographia seu descriptio totius orbis and Regiomontanus’ De triangulis omnimodis.
“Proučavao sam sve dostupne mape planeta i zvezda do kojih sam mogao doći i ni jednoj nisam davao prednost nad drugom. Bilo je toliko različitih metoda i načina merenja koliko je bilo astronoma, i svi su bili različiti. Bio je potreban dugoročni projekat sa ciljem mapiranja neba vođen sa jedne lokacije u periodu od nekoliko godina.” Tycho Brahe, 1563. (star samo 17 godina).
Tycho je shvatio da napredak u astronomiji ne može biti postignut povremenim, slučajnim osmatranjima, već samo sistematičnim i rigoroznim posmatranjem, jednu noć za drugom, i korištenjem najpreciznijih dostupnih instrumenata. On je bio u stanju da unapredi i poveća postojeće instrumente, kao i da konstruiše potpuno nove. Tychova merenja golim okom planetarne paralakse bila su precizna do arcminute (ugaonog stepena), a ova merenja su prešla u Keplerovo vlasništvo nakon Tychove smrti.
Za vreme svojih studija Tycho je izgubio deo nosa u dvoboju širokim mačevima protiv Manderup Parsbjerga, čuvenog danskog plemića.
Poimanja Sunčevog sistema kroz vreme
Prvi poznati astronom je bio grk Ptolomej koji je živeo u 2. veku. On je smatrao da se Zemlja nalazi u središtu svemira i da se planete, Mesec pa i Sunce okreću oko nje. Takođe je primetio da se zvezde kreću pravilnim putanjama a da se planete kolebaju. Ovu pojavu je objasnio tako da je pretpostavio da se planete osim po orbitama kreću i po malim kružnicama. Poljak Nikola Kopernik (1473-1543) je doveo u pitanje Ptolomejevo shvatanje Sunčevog sistema i tvrdio da se Zemlja zajedno sa svim planetama okreće oko Sunca a da se oko Zemlje okreće jedino Mesec. Svoja gledišta je objavio 1543.u knjizi “O obrtanjima nebeskih krugova”. Ova njegova knjiga kao i gledišta su bila zabranjena od strane crkve jer je crkva smatrala da je Zemlja u središtu svemira. Jedina greška u Kopernikovom shvatanju Sunčevog sistema je bila u tome što je on smatrao da se planete okreću oko Sunca po savršenim kružnicama. Treće poimanje Sunčevog sistema je uveo danski astronom Tycho Brahe (1546-1601) koji je tvrdio da se sve planete, osim Zemlje, okreću oko Sunca , a da se Sunce okreće oko Zemlje. I on je smatrao da su putanje planeta i Sunca savršene kružnice. Tek je nemački profesor Johannes Kepler (1571-1630) stekao pravo gledište o Sunčevom sistemu. On je prvi tvrdio da se sve planete zajedno sa Zemljom kreću oko Sunca po manje više eliptičnim putanjama.
Mesečev krater Tycho
Latituda: 43.4°S • Longituda: 11.1°W • Veličina: 102 km
Ako pogledate dvogledom pun Mesec lako ćete uočiti snežno belu pegu na južnoj Mesečevoj polulopti, oivičenu sivkastim krugom iz koga izviru dugi beli zraci. To je krater Tycho. Ime mu je dao Ričoli po najvećem osmatraču neba do pojave teleskopa, Tiho Braheu. Ovi zraci govore da je krater Tiho mlad (star je 100 miliona godina), jer su još uvek dobro očuvani. Nakon udara meteorita o tlo u grandioznoj eksploziji izriveni materijal se rasuo preko celog Mesečevog diska. Najduži zrak koji vidimo prostire se 2600 km na sever. Ne možete ga pratiti celim putem jer je na nekim delovima već izbrisan, ali sasvim dobro ćete videti kako po sredini preseca More Vedrina na severnoj Mesečevoj polulopti. Zrak zatim ide dalje, kroz severni moreuz Mora Vedrine, prolazi kroz Jezero Snova, zatim istočnom obalom Jezera Smrti i gubi se negde na krajnjem istoku Mora Hladnoće. Drugi zrak se pruža na jug-jugozapad i odlazi na drugu stranu satelita. Postavljen je ekscentrično u odnosu na krater, kao tangenta tamnog prstena. Sledeći zrak je jasniji, ide ka severoistoku i nakon 1500 km uliva se u, sudeći po imenu, jedno božansko more. To je More Nektara. Četvrti zrak se pruža severozapadno od kratera i vrlo brzo ulazi u More Oblaka, polazi blizu njegove zapadne obale i pruža se ka krateru Kepler.
Zraci kratera Tiho se polako gube kako im se primiče terminator. Tada Tiho nije tako uočljiv. Tiho je bez sumnje lep krater, ali svoj kraljevski izgled duguje svojim zracima. Čim se oni pri niskom suncu izgube (tj. kada ih sunce obasjava iskosa) Tiho postaje običan krater poput ostalih iz komšiluka i više ga nije tako lako naći u moru drugih. Sa svojih 102 kilometra u prečniku Tycho bi mogao ugodno da se smesti u Vojvodinu. Njegovi zidovi su terasasti i visoki su 4850 metara. U sredini karatera, na dosta ravnom dnju, nalazi se centralna planina sa tri vrha. To je planina koja se uzdiže 1600 metara uvis.
