Tycho Brahe


Brahe Tycho je danski astrolog i astronom (1546-1601). Odlazi u Lajpcig da studira pravo, ali se posle posmatranja jednog pomra─Źenja posve─çuje prou─Źavanju zvezda. Na poziv Fridriha II 1574 god zapo─Źinje te─Źaj astronomije na univerzitetu u Kopenhagenu. Pod za┼ítitom ovog kralja, 1576 god osniva opservatoriju u Uraniborgu na ostrvu Hven koje je dobio kao feud. Izlo┼żen mnogim kletvama 1597 god se nastanjuje u Pragu gde mu je u─Źenik bio Kepler. Njemu dugujemo najpreciznija posmatranja koja su vr┼íena pre pronalaska astronomskog durbina. Pobornik mundane astrologije, razvio je tezu o aspektima, naro─Źito se interesuju─çi za uticaje velikih konjukcija na prirodne katastrofe.

Tycho Brahe ┬áje rodjen 14. decembra, 1546 Knudstrup, Danska (preminuo 24. oktobra, 1601. Prag, ─îe┼íka) danski plemi─ç, poznati astronom, astrolog i alhemi─Źar. Za njega je izgra─Ĺen Uraniborg, zgrada koja bi kasnije postala rani “istra┼żiva─Źki zavod”. Za svrhu objavljivanje svojih dela imao je fabriku papira i ma┼íinu za ┼ítampanje. Njegov najpoznatiji pomo─çnik je bio Johannes Kepler.┬á

Tycho Brahe je ro─Ĺen kao Tyge Brahe, a usvojio je latinizirani naziv Tycho oko petnaeste godine (nekada pisano i T├┐cho). Ro─Ĺen je u centru svojih predaka, zamku Knudstrup u Danskoj, od oca Otte Brahe i majke Beate Bille. Njegov brat blizanac je bio mrtvoro─Ĺen─Źe (Tycho je napisao odu na latinskom (Wittendorf 1994, p. 68) svom mrtvom bratu, koja je bila ┼ítampana kao njegova prva publikacija 1572.). Imao je i dve sestre, stariju (Kirstine Brahe) i mla─Ĺu (Sophie Brahe). Otte Brahe, Tychov otac, plemi─ç je bio me─Ĺu zna─Źajnijim li─Źnostima na danskom kraljevskom sudu. Beate Bille, Tychova majka, tako─Ĺe je bila poreklom iz va┼żne porodice koja je davala vode─çe politi─Źare i crkvene li─Źnosti.┬á

Tycho je kasnije napisao da, kada mu je bilo oko dve godine, njegov ujak, plemi─ç J├Şrgen Brahe… “bez znanja mojih roditelja uzeo me je sa sobom, dok sam bio u najranijoj mladosti”.┬áO─Źigledno da ovo nije izazvalo nikakve rasprave i njegovi roditelji nisu poku┼íali da ga vrate sebi. Tycho je tako ┼żiveo sa svojim ujakom J├Şrgen Brahe i njegovom ┼żenom Inger Oxe (koji nisu imali svoje dece), u zamku Tostrup sve do svoje ┼íeste godine. Oko 1552. njegovom ujaku je povereno vo─Ĺenje zamka Vordingborg u koji su se preselili, a Tycho je zapo─Źeo u─Źenje latinskog u ┼íkoli i to je trajalo sve do njegove 12 . godine.

19-tog aprila 1559. Tycho je zapo─Źeo studirati na Univerzitetu u Kopenhagenu. Studirao je pravo, po┼ítuju─çi ┼żelju svog ujaka,┬áali je prou─Źavao i druge nau─Źne oblasti i po─Źeo je da pokazuje interesovanje za astronomiju. Ipak, pomra─Źenje koje se dogodilo 21-og augusta 1560. a naro─Źito ─Źinjenica da je pomra─Źenje bilo predvi─Ĺeno, je bilo to ┼íto ga je impresioniralo toliko da je, uz pomo─ç nekih svojih profesora, po─Źeo samostalno prou─Źavanje astronomije. Nabavio je astronomski kalendar i knjige poput Sacrobosco’s Tractatus de Sphaera, Apianus’ Cosmographia seu descriptio totius orbis and Regiomontanus’ De triangulis omnimodis.

“Prou─Źavao sam sve dostupne mape planeta i zvezda do kojih sam mogao do─çi i ni jednoj nisam davao prednost nad drugom. Bilo je toliko razli─Źitih metoda i na─Źina merenja koliko je bilo astronoma, i svi su bili razli─Źiti. Bio je potreban dugoro─Źni projekat sa ciljem mapiranja neba vo─Ĺen sa jedne lokacije u periodu od nekoliko godina.” Tycho Brahe, 1563. (star ┬ásamo 17 godina).
Tycho je shvatio da napredak u astronomiji ne mo┼że biti postignut povremenim, slu─Źajnim osmatranjima, ve─ç samo sistemati─Źnim i rigoroznim posmatranjem, jednu no─ç za drugom, i kori┼ítenjem najpreciznijih dostupnih instrumenata. On je bio u stanju da unapredi i pove─ça postoje─çe instrumente, kao i da konstrui┼íe potpuno nove. Tychova merenja golim okom planetarne paralakse bila su precizna do arcminute (ugaonog stepena), a ova merenja su pre┼íla u Keplerovo vlasni┼ítvo nakon Tychove smrti.┬á
Za vreme svojih studija Tycho je izgubio deo nosa u dvoboju ┼íirokim ma─Źevima protiv Manderup Parsbjerga, ─Źuvenog danskog plemi─ça.

Poimanja Sun─Źevog sistema kroz vreme
Prvi poznati astronom je bio grk Ptolomej koji je ┼żiveo u 2. veku. On je smatrao da se Zemlja nalazi u sredi┼ítu svemira i da se planete, Mesec pa i Sunce okre─çu oko nje. Tako─Ĺe je primetio da se zvezde kre─çu pravilnim putanjama a da se planete kolebaju. Ovu pojavu je objasnio tako da je pretpostavio da se planete osim po orbitama kre─çu i po malim kru┼żnicama. Poljak Nikola Kopernik (1473-1543) je doveo u pitanje Ptolomejevo shvatanje Sun─Źevog sistema i tvrdio da se Zemlja zajedno sa svim planetama okre─çe oko Sunca a da se oko Zemlje okre─çe jedino Mesec. Svoja gledi┼íta je objavio 1543.u knjizi “O obrtanjima nebeskih krugova”. Ova njegova knjiga kao i gledi┼íta su bila zabranjena od strane crkve jer je crkva smatrala da je Zemlja u sredi┼ítu svemira. Jedina gre┼íka u Kopernikovom shvatanju Sun─Źevog sistema je bila u tome ┼íto je on smatrao da se planete okre─çu oko Sunca po savr┼íenim kru┼żnicama. Tre─çe poimanje Sun─Źevog sistema je uveo danski astronom Tycho Brahe (1546-1601) koji je tvrdio da se sve planete, osim Zemlje, okre─çu oko Sunca , a da se Sunce okre─çe oko Zemlje. I on je smatrao da su putanje planeta i Sunca savr┼íene kru┼żnice. Tek je nema─Źki profesor Johannes Kepler (1571-1630) stekao pravo gledi┼íte o Sun─Źevom sistemu. On je prvi tvrdio da se sve planete zajedno sa Zemljom kre─çu oko Sunca po manje vi┼íe elipti─Źnim putanjama.

Mese─Źev krater Tycho┬á
Latituda: 43.4┬░S ┬áÔÇó ┬áLongituda: 11.1┬░W ┬á ÔÇó Veli─Źina: 102 km

Ako pogledate dvogledom pun Mesec lako ─çete uo─Źiti sne┼żno belu pegu na ju┼żnoj Mese─Źevoj polulopti, oivi─Źenu sivkastim krugom iz koga izviru dugi beli zraci. To je krater Tycho. Ime mu je dao Ri─Źoli po najve─çem osmatra─Źu neba do pojave teleskopa, Tiho Braheu.┬áOvi zraci govore da je krater Tiho mlad (star je 100 miliona godina), jer su jo┼í uvek dobro o─Źuvani. Nakon udara meteorita o tlo u grandioznoj eksploziji izriveni materijal se rasuo preko celog Mese─Źevog diska. Najdu┼żi zrak koji vidimo prostire se 2600 km na sever. Ne mo┼żete ga pratiti celim putem jer je na nekim delovima ve─ç izbrisan, ali sasvim dobro ─çete videti kako po sredini preseca More Vedrina na severnoj Mese─Źevoj polulopti. Zrak zatim ide dalje, kroz severni moreuz Mora Vedrine, prolazi kroz Jezero Snova, zatim isto─Źnom obalom Jezera Smrti i gubi se negde na krajnjem istoku Mora Hladno─çe. Drugi zrak se pru┼ża na jug-jugozapad i odlazi na drugu stranu satelita. Postavljen je ekscentri─Źno u odnosu na krater, kao tangenta tamnog prstena. Slede─çi zrak je jasniji, ide ka severoistoku i nakon 1500 km uliva se u, sude─çi po imenu, jedno bo┼żansko more. To je More Nektara. ─îetvrti zrak se pru┼ża severozapadno od kratera i vrlo brzo ulazi u More Oblaka, polazi blizu njegove zapadne obale i pru┼ża se ka krateru Kepler.
Zraci kratera Tiho se polako gube kako im se primi─Źe terminator. Tada Tiho nije tako uo─Źljiv.┬áTiho je bez sumnje lep krater, ali svoj kraljevski izgled duguje svojim zracima. ─îim se oni pri niskom suncu izgube (tj. kada ih sunce obasjava iskosa) Tiho postaje obi─Źan krater poput ostalih iz kom┼íiluka i vi┼íe ga nije tako lako na─çi u moru drugih.┬áSa svojih 102 kilometra u pre─Źniku Tycho bi mogao ugodno da se smesti u Vojvodinu. Njegovi zidovi su terasasti i visoki su 4850 metara. U sredini karatera, na dosta ravnom dnju, nalazi se centralna planina sa tri vrha. To je planina koja se uzdi┼że 1600 metara uvis.


Jasmina Knezevic 063222539

Jasmina KNE┼ŻEVI─ć svakodnevni rad sa klijentima kroz astrolo┼íke i numerolo┼íke konsultacije vodi od 2000. godine, autorka je i urednica web stranica Spicum.com i Horoskop-e, predava─Ź sa vi┼íegodi┼ínjim iskustvom. Svoju edukaciju je zapo─Źela 1998. u okviru astrolo┼íke ┼íkole ÔÇťAstroLabÔÇŁ Aleksandra Im┼íiragi─ça. Nakon tri godine kontuinuirane edukacije, TM inicijacije (2000), i inicijacije za komunikaciju sa Andjelima (2000. Zdenka Andriji─ç) zapo─Źinje svoju samostalnu profesionalnu praksu, koja se danas zasniva na preporukama sada ve─ç desetina hiljada zadovoljnih klijenata. Od 1996. do 2005. honorarno saradjuje na poziciji autora i urednika rubrika sa izdava─Źkim ku─çama Novosti, Mo─ç Prirode. Magazin Biznis (novinar autor mese─Źnih prognoza), uklju─Źuju─çi i samostalan autorski projekat Novogodi┼ínji astrolo┼íki specijal za 2005. Od 2004. preuzima projekat Veli─Źanstveni Saturn, u saradnji sa autorom Adrian Prerag Kezele za teritoriju Srbije. Od 2002. nalazi se u prvoj postavi INFO PLUS MEDIA astrolo┼íkog call centra na liniji 041, i od 2003. do 2006. u Call centru Fonlider doo, razvijaju─çi iskustvo telefonskih konsultacija. Od 2006. posve─çena je isklju─Źivo individualnim astrolo┼íkim konsultacijama, a od 2012. vodi dvogodi┼ínju ┼ákolu astrologije i Numerologije, tromese─Źne kurseve Numerologije, i inovativni program edukacije Astrolo┼íki i numerolo┼íki alati u modernom Menad┼żmentu. Pro┼íiruju─çi svoja znanja konstantnom edukacijom u oblasti Isto─Źne i zapadne astrologije, Kigaku, Feng Shui, Numerologije, Astrologije Maya i tuma─Źenja snova kreira izuzetno bogat spektar ve┼ítina i znanja za rad sa brojnim klijenatima. Praktituje holisti─Źki pristup uz dijagnostiku Lujze Hej, kristaloterapiju i astromedicinu, korektivne tehnike za neutralisanje karme, hromoterapija (le─Źenje bojama). Inicirana za komunikaciju sa ANDJELIMA 2000. kod Zdenke Andriji─ç. Od 2015. edukuje pristup AKA┼áA POLJU, definisanju, brzom i efikasnom neutralisanju blokiraju─çih karmi─Źkih matrica. Jasmina Kne┼żevi─ç je sertifikovani prakti─Źar primenjenog nivoa Kvantne Harmonizacije, REIKI Usui II i Reiki Kundalini III prakti─Źar, prakti─Źar Reiki Hronike Aka┼ía, Master Svetlosne korekcije.

Next Post

Karl Gustav Jung

Fri May 12 , 2017
Carl Gustav Jung (26.07.1875. 19:32 GMT Kesswil,┼ávajcarska) ┼ávajcarski psiholog i psihijatar (1875-1961). Posle studija medicine okrenuo se psihijatriji. Zaokupljen psihoanalizom, on 1907 godine postaje u─Źenik i prijatelj Frojda ─Źiji ga je materijalizam brzo odbio od njega. Rastao se od Frojda posle nekoliko godina saradnje da bi osnovao novu ┼íkolu ÔÇ×analiti─Źke […]

You May Like