Želje
“Ako nešto zaistia želiš, čitav Svemir će se urotiti da to i dobiješ” poznata je Cuelhova izava, i verojatno nema odrasle osobe koja za nju nije čula, a mnogi iz nje crpu inspiraciju primenjujući je u svakodnevnom – u ostvarenju onoga što su zamislili.
I zaista – nema te sile koja će nas sprijeciti da ostvarimo ono što istinski želimo – ako to poželimo na pravi način, i mi sami dozvolimo da se to dogodi, jer tada ćemo u svoj život privući događaje, ljude, situacije i okolnosti koji su usklađeni sa našom namerom, i koji će dovesti do njenog ostvarenja.
Pa iako istinita ova moćna izjava je istovremeno i izvor velikih zabluda, razočaranja i rezignacije. Na nivou uslovljene realnosti – realnosti u okviru koje “istinu” doživljavamo kroz filter ličnih iskustava, i u zavisnosti o njima postavljamo svoje ciljeve – istina ne postoji.
Jedan moj poznanik rodio se u zemlji u kojoj je vladalo veliko siromaštvo. Čitavo njegovo djetinjstvo bilo je prožeto nemanjem na raznim razinama. Njegov je životni cilj – velika želja koju je “hranio” od malih nogu bio je odlazak u Ameriku, jer bez obzira što se svet u poslednjih 50-tak godina bitno promenio, u njegovoj je zemlji postojalo je snažno uverenje da je Amerika rešenje svih životnih problema. Gledajući iz perspektive nekoga ko nema to zaista može izgledati upravo tako.
Sve što je moj poznanik činio do svoje trideset i neke bilo je usmereno ostvarenju njegovog cilja, i uz dosta napora taj je cilj konačno i ostvario. Ali iluzija o američkom snu razbila se svega par meseci po njegovom dolasku u Ameriku – iako je materijalni segment donekle bio rešen, odjednom se suočio sa čitavim nizom drugih problema, za koje pre dolaska u Ameriku nije ni znao. Njegov se život pretvorio u strukturiranu formu u kojoj nije bilo mesta za opuštanje.
Naime, svoje ciljeve i svoje životne težnje on nije postavio u skladu sa izvornim bićem, već prema svojim početnim životnim iskustvima, dakle iz pozicije onoga što mu je kao detetu nedostajalo. Zbog toga se prema ostvarenju svoga cilja nije kretao lagano, ni bez napora, u tome nije imao podršku Svemira, već je morao dobro da se pomuči, pa je sve trajalo predugo. Ipak, najzanimljivije je što je zadovoljstvo postignutim izostalo, a pozicija ostvarenog cilja bila je lošija od one sa kojom je krenuo – i to se upravo uvek događa kada svoje želje postavljene na ovaj način konačno i realizujemo.
Ipak većina ljudi svoje želje postavljene na ovakav način nikad neće ni ostvariti. Stoga, ako se vaše želje ne ostvaruju, verojatno to nisu želje vašeg bića, već su posledica određenih životnih okolnosti, uticaja okruženja (“moraš biti menadžer”), ili nekog drugog načina delovanja niskovibratornog polja.
Međutim, zbog neostvarenja želja kod većine ljudi javiće se osećaj frustracije i razočaranja, zaključiće da zakon privlačenja ima svoje nedostatke, pa će i čitav ovaj koncept rada na sebi odbaciti, ne shvatajući da u celoj priči oni sami greše. Naime, kada želja dolazi iz pozicije zamagljene istine (a većina naših želja upravo je takva), ona se javlja kao reakcija na neko naše iskustvo opterećeno nedostatkom nečega. Takvo iskustvo u sebi nosi nisku vibraciju, a kada takvu – nisku vibraciju emitujemo ka spoljnom svetu – Svemir će nam to isto i vraćati – privlačićemo ljude, događaje i okolnosti koji će umesto onoga što želimo, sa sobom doneti još više nemanja, frustracije i razočaranja. Cuehlova izjava je tačna, i ako nešto istinski želite zaista će se čitav Svemir nameriti da to i dobijete. Ipak, između istinite želje i žudnje za nečim postoji ogromna razlika, stoga budite oprezni sa svojim željama, jer ako jako želite pogrešnu stvar na pogrešan način – emitovanjem niskih vibracija u svemir privući ćete realnost još nižih vibracija, čak i ako se “želja” koju ste emitovali nikad ne realizuje.
Kada je Cuelho govorio o istinskoj želji, on je govorio o želji našega bića. Ali svako od nas mora pre svega spoznati biće, kako bismo znali što istinski želimo i to mogli ostvariti. A kada iz takve pozicije nešto poželimo, i svoju visokovibratornu nameru pošaljemo u Svemir – nećemo morati činiti mnogo toga da bi se ona ostvarila. Upravo suprotno, što ćemo se više truditi – to će se ona teže ostvarivati, i što ćemo više o njoj razmišljati, “nadzirati” njeno ostvarenje, nastojati usmeravati i kontrolisati sam proces, sami sebe ćemo sabotirati, jer ćemo se svojim delovanjem uplitati u posao božanskoga.
Sigurno ste imali iskustvo kada ste nešto želeli (možda zaista poželeli iz “prave pozicije”), preduzeli ste određene korake da biste to ostvarili, a potom se od toga niste mogli udaljiti jer ste imali stalnu potrebu da pratite šta će se sledeće dogoditi. Naprimer, upoznali ste osobu koja vam se svidela. Poslali ste joj poruku, no nakon toga bili ste nemirni i imali ste potrebu svakih par minuta proveravati da li vam je odgovorila. Ako se to nije dogodilo brzo, vaša se napetost pojačala, i odmah vam je raspoloženje splasnulo. Šta mislite, kakvu vibraciju takvim ponašanjem unosite u odnos, i kakav ishod time privlačite?! Hoćete li svoju ljutnju zbog neposrednog nejavljanja pokazati drugoj osobi, ili ćete se pokušati “iskontrolisati”, pa ćete svoje nezadovoljstvo potisnuti?! Jednom, dva, ili pet puta, dok konačno ne eskalira….Kako god bilo, imajte na umu da kada nešto pokušavate kontrolisati, kada svim silama pokušavae usmeravati stvari i ne dozvoljavate im da se odvijaju prirodno – neminovno gubite.
Moramo naučiti djelovati usred mira, i biti mirni usred djelovanja.
Indira Gandhi
Poznata taoistička mudrost – WU WEI uči nas da u mnogim životnim situacijama moramo ostati mirni, i usvojiti princip “nedelovanja”. Drugim rečima, učinite ono što je potrebno. Budite sigurni da je vaša namera ispravna i da ne dolazi iz pogrešne pozicije, a potom se prijavite na oglas za posao, pošaljite svoju poslovnu ponudu ili učinite nešto treće – štogod je trenutno predmet vaše namere. Pošaljite svoju nameru u Svemir, a onda se od svega toga udaljite i pustite da se stvari dogode.
I drveće raste samo od sebe, bez da o tome razmišlja i bez da se oko toga trudi. Jednostavno raste. Sve u životu se dogadja lagano, prirodno i bez napora, inače nema smisla. Tako i vaš posao, vaš emocionalni odnos ili bilo što drugo mora imati svoj prirodni, nenaporni tok. Razmislite dobro: je li odnos u kom se za ljubav, pažnju ili poštovanje druge osobe morate boriti vredan ulaganja vaše energije?
Kada god ulažete puno napora da bi nešto ostvarili ili održali vi grešite. Pogrešno ste pozicionirani i svari će pre ili kasnije početi “pucati” i postati izvor boli i patnje. Ali ako pustite da se vaša konstruktivna namera (to jest istinska želja) dogodi bez kontrolisanja i uplitanja, ne samo da će Svemir na to adekvatno i odgovoriti, već ćete na taj način potaknuti i čitav niz drugih događanja koja na prvi pogled nemaju veze sa vašom namerom. Kao posledica emitovane namere, dogodiće se niz sekundarnih manifestacija kojima ćete razrešiti mnoge životne pozicije ili situacije koje nisu bile optimalne, ali na način o kom niste mogli ni sanjati. Tako deluje božansko – kada pustimo i kada mu se prepustimo.