Metagenealogija

Naslov ovog dela je neologizam. Šta je metagenealogija? Zašto radije ne bismo govorili o „psihogenealogiji”, kada je taj termin više u modi

Termin psihogenealogija skovao je Alehandro Hodorovski krajem sedamdesetih. Od tada je njegova upotreba postepeno degradirana do te  ere, da je postao pokriće za izuzetno različite aktivnosti, na takav način da je ista ta raznolikost na kraju donela štetu samom pojmu koji ih označava. Neke od njih nastojale su da zamene čistu psihologiju a neke sumnjivu duhovnost.
Ono što je svim ovim pristupima zajedničko jeste da potiču iz istog shvatanja koje je aktuelno već nekoliko decenija, a to je uticaj porodice na osobu.

Interesovanje terapeuta, kao i ljudi uopšte, za porodično stablo nije prestalo da raste od sedamdesetih godina, doba u kom su psihoanalitičari prvi put dotakli pitanje transgeneracijske povezanosti. Zapad se nalazi usred procesa ponovnog otkrivanja nečega što mnoge druge kulture potvrđuju, čak i nakon što su oduvek bile podložne verskim, magijskim ili šamanskim formama: da porodično nesvesno stupa u interakciju s ličnim nesvesnim, kako u dobru, tako i u zlu.

Danas, ako osoba zakaže sastanak da bi prisustvovala seansi psihogenealogije, mogla bi da se zadesi pred kvalifikovanim terapeutom, medijumom ili energetičarom. A šta bi time dobila? Verovatno samo šemu koja bi joj poslužila da, hladne glave, sastavi spisak suštinski važnih talenata pet generacija njenih predaka, možda neke intuitivne poruke iz njenih „energetskih sećanja” ili možda nagoveštaj da potiče od Karla Velikog. U svakom od ovih slučajeva, sasvim je moguće da će je mogućnost primene dobijenih informacija apsolutno zadiviti. Vrlo je verovatno da će otkriti određena ponavljanja kojih nije bila svesna, možda određene porodične tajne ili poreklo neke opsesije, a možda i neke fobije. U najgorem slučaju, biće strahovito frustrirana viškom svoje intelektualnosti i hladnom i beskorisnom dijagnozom. Ili naprotiv, ostaće krajnje skeptična pred čitavom bujicom iracionalnih nebuloza tokom seanse bogate nju ejdž klišeima ili sentimentalnim glupostima.

Metagenealogija, međutim, nastoji da pomiri očigledne suprotnosti, pozicionirajući se, upravo, u tački u kojoj se one povezuju: tamo gde racionalno sarađuje sa iracionalnim, gde nauka pleše sa umetnošću, gde „vidovitost” više označava intuiciju, a ne lucidnost. Današnjim jezikom, u kom će koncept neurologije biti, od sada, zajednička valuta, moglo bi se reći da je u pitanju ravnoteža između desne i leve moždane
hemisfere.

Ali kako da opravdamo disciplinu koja je tako čvrsto ukorenjena u psihologiji kao i u umetnosti, u nauci kao i u duhovnoj i ezoteričkoj tradiciji? Ovo delo ima za cilj da rezimira i predstavi, na pristupačan način, trideset pet godina istraživanja i otkrića u vezi s porodičnim stablom koje je sproveo Alehandro Hodorovski. Međutim, oboje nas intrigira isti problem više od deset godina: kako preneti ove teorije i prakse koje njihov tvorac neprestano razvija?

Čvrsto usidrena u psihološkim i naučnim teorijama svog doba, metagenealogija odražava umetničku putanju čitavog jednog života i nezasitu potragu za značenjem koje pokreće njenog tvorca. Ova disciplina sugeriše da se svaka “bolest” može shvatiti kao nedostatak lepote i svesti, i da se “lek” sastoji u tome da čovek pronađe svoje pravo Ja.

Ono što mi nastojimo da napišemo jeste priča o dvostrukoj inicijaciji, pre nego priručnik: o jednoj, koja se već dogodila, inicijacija tvorca metagenealogije; i o drugoj koja tek treba da se dogodi, inicijacija onih koji žele da se prepuste igri i krenu s nama na put ponovnog osvajanja svog istinskog identiteta. Zajedno smo napravili ovu priču kao da je inicijacijska; i pošto sledi pedagošku i primernu hronologiju, ona će služiti kao smernica svakom čitaocu koji želi da prouči svoje porodično stablo i razmisli o svojoj sudbini. I ovom prilikom želimo da se zahvalimo Montserat Tubau za nesebičnu saradnju i zato što je uradila poslednju lekturu naše knjige.

Pre svakog poglavlja, uvod napisan u prvom licu sabira ključne trenutke životnog puta Alehandra Hodorovskog.
Nakon svakog od ovih fragmenata autorovog života sledi teorijsko poglavlje, prožeto vežbama ili referencama na tarot (naš osnovni model rada na svom ja) koje će nesumnjivo omogućiti čitaocu da malo više napreduje u razumevanju i isceljenju svog porodičnog stabla. Isto tako, upotpunjeno je još jednom serijom vežbi ‒ koje će probuditi resurse pažnje, kreativnosti i mašte, kvalitete koji nam se čine bitnim u poduhvatu ponovnog otkrivanja korena ‒ na koje te ovde pozivamo.

Nadamo se, svim srcem, da će vam ovo dvostruko putovanje poslužiti, kao što je služilo i drevnim herojima, da pobedite sve prepreke i da se domognete eliksira koji može trajno da transformiše vaš život i život vaše okoline. Pomenuti eliksir, u teoriji Hodorovskog, nosi ime “svest”.

 

Marijan Kosta

Odlomak iz knjige “Metagenealogija”
Alejandro Jodorowsky
Marianne Costa